Program | O nama | MEAA u medijima l Prezimena u CGReagovanja, pisma...Traže se l   Kontakt


 


Sidnejsko iskustvo našeg zemljaka sa sumnjom na Covid 19


NAPOMENA

Interesantan tekst sa nasim prijateljem koji je hitno prebačen u jednu renomiranu sidnejsku bolnicu pod sumnjom da ima virus Covid 19! Razgovor je doslovno prenesen bez ikakvih korekcija i gramatičkih ispravki. Smatrali smo da je ovako baš interesantnije, tim prije što se priča odvijala sasvim spontano.
Osoba koja nam je ispričala svoju priču nije željela da se javno predstavi pa poštujemo njenu privatnost, a vama ostavljamo da uporedite ovdašnji sa vašim zdravstvenim sistemom.

 

Kad si osjetio prve simptome da ti nesto nije u redu i kako se to manifestvovalo?

 

Prije na sedam dana poceo sam se naglo znojit, zadnji dio kose, u stvari glave je bio nenormalno navlažen i smanjio mi se broj koraka, nisam se mogao kretati normalno i u šopingu do blagajne budem u goloj vodi! Za sedam dana mislio sam da će to proći, ali sedmi dan vidim sve je gore i gore,  kasšljao sam, ali ne stalno, ali po nekada bih se dobro zakašljao, ujutro posebno malo jače, a najveći problem je bio što sam primijetio da ne mogu hodati da mi se disajni sistem, ovaj – nemam snage da usisam zrak. Ne mogu da nafatam zrak tako da sam morao praviti pauze, sjedit po klupama u šopingu da bih nastavio i onda sam to izdržao do sedmi dan.

Jesi li mjerio temperaturu?

Ma ništa nijesam kontrolisao. Ma mislio da će proći, ajde rekoh malo starački j.… mu mater  i na kraju kad sam shvatio da je djavo odnio šalu, sedmi dan u 9.15 navečer  nit sam mogo odat, nit sam mogo govorit. Nemam snage za priču. Izgubio snagu. Mnogo ružno, ne mogu usisat zrak da bi tebi mogo odgovorit. I tako negdje oko 9.15 sam zvao hitnu. Došla je hitna.

Koliko joj je trebalo da dodje?

Ma za pet minuta! Kad su ušli u kući ja sam mislio da su ušli vanzemaljci ili astronauti. Prvo sam se ja nji prepao, a onda su se oni mene prepali kad sam im reko šta mi je! Reko sam im da ne mogu da dišem, da mi malo curi nos i pitala me da li kasljem i ja joj kažem - ponekad. Kad sam ja izgovorio te riječi oni su vako dvije dugačke torbe ispred mene raširili i kad su počeli vadit iz onih torbi kisik, inekcije, brijanje , uključivanje aparata sve u kući nigdje ne idemo.

Jesu li oni imali skafandere na sebi?

Čuj jesu li imali? Pa jesi li video ono na televiziji? Od glave do pete ka sa druge planete. I onda su me tu pripremili. Zadržali su me tu u kući jedno petnajest minuta, možda dvaest i svo vrijeme mjere sve živo i pritisak i srce i pluća i dok  mi sve to rade sve vrijeme sa nekim razgovaraju tamo da mi sve pripreme ti u urgentnom centru da budu spremni da me prifate. Tamo sam došao. Dovezli su me. Oni su izvršili kompletnu pripremu mene za tamo, za  taj Urgentni centar, a oni već  po mom dolasku tamo znaju šta mi je. Tamo po mom dolasku odma sam hitno prebačen na aparat na respirator za disanje tu u hitnoj.

Je li bilo puno ljudi u hitnoj i toj sobi?

Nema tu nikoga u toj sobi. Sam samcat smrzo sam se ko p….! Mislio sam da me voze u frizider  za mrtvace. Jesam majke mi!

Tu su ti dolazili da ti daju ljekove ili?

Ma sve je to bilo tu kompletno tu. Ne sjećam se šta su mi davali, tablet, inekcije - vidiš ruku sav sam izboden ma nemaš pojma razvalili me ko bugarsku skupštinu i tu sam ležo. Ujutro su me prebacili na odjel svo vrijeme sa kreveta na krevet. To je organizovano to u životu ja nisam video.

Je li to velika zgrada?

Ma to je ogromno. To je poljana, a dole ispod je ta ambulanta za koronu. I tu sam buraz bio i oni su me tu prekontrolisali i odma sam, čim sa došo kroz nos ono i kroz usta ono uzeli uzorke da nemam virus. Testirali su me jedanput, testirali su me drugi put i obadva su testa pokazala negativna. Sad ću ti ja to i pokazat buraz  - ti si moj prijatelj, da vidiš to (pokazuje otpusnu listu sa rezultatima negativnim na korona virus!).

Kada su ti radili te testove?

Odma dole dok sam bio! Oni su vako – čim su me povalili na onaj aparat respirator oni su meni buraz odma uzeli jedan test bris ružan. Ovaj nije u ustima, ali ovaj kroz nos Bog te jadan  njega se sjećam goni ga u pm da izviniš. Ja sam mislio da mi je udario u mozak! Jesam matere mi. Reko j… majku evo vidiš šta piše (pokazuje otpusnu listu) tu da sam zdrav da ne bi pomislio buraz. A što, je’l ljudski da ti kažem!?

Znači, oni su već drugi dan znali da si ti negativan na virus?

Oni  su onu večer, kad sam ja legao kad su me u hitnu primili istog tog trenutka su odradili test nisu ništa čekali, prvi sjutridan su odradili odma drugi i u toku noći su dobili taj drugi dan drugi test I izvijestili su me da sam slobodan što se tiče korone. A onda su me prebacili na taj respirator da bi me očistili.

U istoj toj sobi?

 Ma kakvi, izlazim ja iz te sobe i putujem na sprat broj 3 gdje me primaju doktori i oni nastavljaju dalje sa mojom terapijom. Zatim sa sprata broj 3 ne znam koliko već  ležim, prebacuju me na sprat broj 5 u neki apartman, ali kada sam ležo u izolaciji ja sam se izgubio. Ne znam, bolan, dje sam bio da izvineš sad kad bi došo tamo ne znam dje sam ležo. Kad sam bio u izolaciji tad su dovodili još ali sa korona bolesne, ali u izolaciji sam sam bio, niko sa mnom nije bio u izolaciji tako da sam bio zastićen po pitanju da ne prenesem na nekoga a i da na mene ne prenesu i vjeruj mi ta moja borba da se vratim u život je trajala sedam dana. Izboli su me, sve je buraz tu (pokazuje mnoge ubode od inekcija). Da ti pričam šta sam dobivo i šta su mi davali - ne sjećam se.

A ima li neka dijagnoza, šta su ti rekli?

Ne. Sad ovo nosim Orebu (naš ljekar opšte prakse, Dalmatinac po porijeklu i omiljen kod svih iseljenika sa prostora bivše YU). Ovo je otpusno pismo iz bolnice od specijaliste, od načelnika gdje sam zadnji put završio na petom spratu i on je dao dijagnozu da bi to meni Oreb preveo na našem jeziku.

Pa da vidimo ima li tu dijagnoza?

Ne, ovdje nema dijagnoza, samo za virus negativan test, a Orebu su poslali ono kako ide preko Interneta. E snimio sam pluća dubinsko i vodili su me na onaj, kako se zove, CT – je’l! I to me jedino sikiralo i toga načelnika sam zamolio da mi kaže, jer mi je rečeno da nemam koronu, ali jedino me brine da nema šta na pluća, ali on kaže ‘pluća su ti čista, jer da ima bilo šta od pluća ne bi te pustili’. A onda sam ga pitao ‘pa brzo sam se oporavio zasto me puštate’, a on kaže ‘nije vrijeme da ostaneš u bolnici’. Tako mi je rekao da nije vrijeme po pitanju o koroni, jer dole ispod im je taj dio za zaražene korona virusom i kaže on meni ‘Ratko možeš ić’. Pita on mene ‘kako se osjećaš’. Ja mu kažem  da bih se sad i zabavljo  štogod i ufatio, znaš kako lupam, a i njemu to simpatično, e kaže on meni ‘ništa, sad se samo pripazi i nemoj da dopustiš sebi da ti to više dodje’.

A što?

Zato što sam se zapustio.  Pa nisam vodio računa ni o pritisku ni o sebi.

Pa koliki si imao pritisak kad su oni došli po tebe?

Pa j… mu mater nemam pojma. Evo ponio sam da ti pokažem šta su mi dali da trošim (pokazuje mi kutije sa nekim tabletama!). To mi je jedna sestra dala. Imam i nešto ne znam koristit pa sam ponio to da mi Oreb pojasni. I kažem ti ovaj doctor mi kaže sve je bolje samo da napustiš bolnicu. Kad ti on kaže onda znaj koliko je sati. Kaže on ‘veća ti je ovdje opasnost’ i onda me pitaju ko ima da me pazi.

Eto za sedam dana sam uspio da se povratim.

Uglavnom, usluga, brzina, preuzimanje pacijenta, staranje o njemu to samo možeš poredit sa vrhunskim hotelskim smještajem. Tri vrste imaš mesa:  imaš piletinu, imaš teletinu i imaš ribu! Od ovih svih naručuješ, ona dodje sa menijem i ona ti čita šta želiš. Stvarno bio bi grijeh nać kakvu zamjerku, ma vrhunski ko da si u prvoj klasi u avionu. Ja to je realno – realno. A odnos sestara prema pacijentu to nikad nisam video. Ma to se ne može opisat. Kad sam se probudio pa drugi dan kaže meni sestra lijepa zgodna ‘recite šta trebate’, ja kažem ‘joj ja bi se istuširo i okupo’ -  kaže ona meni ‘R.... ja vas ne smijem pustiti, moram vas sa aparata prebaciti na onaj kisik mali, ono što se nosi. To ću vam staviti u nos, vi to nosite idete do toaleta tamo vam je kupaonica’, a kaže  ‘ne smijete to skidat i eno stolica sjedite i kupajte se na stolicu’. M ko te j… ja ono skinem, pustim tuš, ma ko se sjedeći kupa, a ona otvorila poluvrata pa me viri. Pa ja boji se  da ne padnem, jer ako bi ja pao  ode ona u pm. I ona je non stop, vjeruj mi, virile mene.

I stalno pita ‘R...., are you OK’? Non stop se brine  da mi nije što, jer bi ona naj….. Ja joj kažem ‘nemojte se brinut’. Okupo se ja, sredio se, šampon mi dala, sve to dobiješ, češalj sve, sve sve. Ma pravi nivo zaista. I onda kad sam se okupo i sredio tad sam se probudio, jednostavno sebi došo. Znaš kad se čovjek ono okupa svjež onako . I sad ponovo me vrati na aparat. Svakih pet minuta, svakih deset minuta ona je na prozoru. Uz tebe non stop. Čitavu noć su oni uz tebe.

Pa da si kriminalac ne biše te toliko pazili!

Majke mi da sam najveći kriminalac ne biše me toliko nadgledali. I svakih pet minuta pita da li sam OK da me nije šta ufatilo, a izboli su me,  Mandiću, to mi je najgore. Ma nema dje me nijesu uboli. E nijesam ti ovo reko. Dodje mlada sestra meni i s njom starija i kaže meni ona starija sestra ‘Ratko, mi moramo da ti damo to je bilo drugi dan, nemoj me držat za dane, pobrko sam, malo sam bio psihički zbunjen. Kaže, moramo ti dat inekciju u stomak. J… mater nikada nekciju nisam u stomak primio. Kažem ja njoj pa zašto u stomak u pm, kaže il ćeš u nogu il u stomak – izaberi. Kažem ja da bi radije u stomak. Kažem ja njoj ‘ja se izvinjavam, ali zašto u stomak, nikada nisam primao u stomak’? Kaze ona meni ‘pojavila se zaraza stomačna i mi moramo preventivno da te ne ufati  da ti je damo’.  Ona mlada sestra uči, slušaj ovo: pita ona mene ‘može li ova djevojčica da ti da ‘ - ma krhaj,  idi u pm, mislim samo što sam živ i j… mater svoju  krhaj kako god oćeš. Može rekoh. Kad je djevojčica dala inekciju pitala me da li me bolilo, rekoh da ni osjetio nisam. Iskreno majke mi, a ona meni kaže ‘vi ste prvi kome sam u svom životu dala inekciju, kako vam je ime?’ Ratko, rekoh tako da je bilo simpatično.
Eto sad možeš vidjet kako sam sve naje…! Kad sam dolazio bio je taj njihov prijem za nevjerovati. To je bilo sve expres. To je od preuzimanja.

Šta si platio: ti imaš samo mediker kartu,

Bravo, samo su mi tražili mediker kartu, onu zelenu što svi imamo, penzionersku i  vozačku. To su tri dokumenta i znaš šta ti još traže – kontakt osobu koja ti je najbolji prijatelj, ako dekneš  da te može preuzet!

I kad si odlazio kako je to izgledalo?

Vako, kaže meni doctor ‘R.... vi sjutra odlazite’. Kaže on meni da je sjutra glavna sestra Tanja (nije od nasih), lijepa ko san. Ona mi je pomogla da presvučem dvije bijele majice. Lijepe majice. Kad je ona mene dodirnula, Mandiću,  struja mene prodje buraz, e tebi pričam. Ona je meni sve živo dala, dala mi toplomjer, dala mi dobio poklona od njih, ne lažem ti pa donio mojoj ženi, donio ono za oči što se čiste, ma nema šta mi nije dala. Reko mi ovaj da će Tanja sve oko mene, jer je ona glavna dežurna sestra u smjeni. Ja kažem sjutradan Tanji ja doručkovo, sjeo ja je.. ga spreman da idem. Kaže ona ‘Ratko ne ide to tako. Mora proć vizita, pa kad prodje vizita onda će onaj napisat otpusno pismo, a ti ćeš ić dole’ ona meni objašnjava, ali ja je nisam skonto. Opet ona prolazi poslije sat i ja joj kažem ‘Tanja ja te ništa nisam razumio dje ću ja sad poć? ‘Ti samo sjedi i ne mrdaj”. Ajde, je.. mater sjedit cu. Ko ga j… valjda će se nešto desit. Kad ona meni dolazi i kaže da za pet minuta stiže vozilo. Kakvo vozilo u pm. Kad stvarno ne bi malo ide čovjek, vozi onaj autić mali na baterije i pita on mene ‘jeste vi Ratko’, reko jesam. Kaže ‘uzmite vaše što imate za ponijet i idemo, kaze, da vas vozim’. Ja gledam Tanju ona za onim deskom, ja njoj mašem i ona kaže njemu ‘stani, stani’ i kaze mi ‘sve će ti on reć, gdje te odveze on će te tu ostavit i sve ćeš tu dobit, otpusno pismo i ove ljekove što si video.’
Dobro, odem ja dole, sjedim. Dobio brzo ja ljekove, ali sam se malo načekao na otpusno pismo. Već je podne i ona glavna sestra kaže od jednog do drugog ‘imamo sendviče, šta ćete da uzmete, tu je sok tu je i kafa, caj’. Uzo ja sendvič, popio kafu i za dvaest minuta dobih otpusno. Pita me ona ‘čime vi putujete’? Rekoh da bi trebo taxi, a ona veli izadjite lijevo čeka vas taxi. Ja samo što sam izašo stiže silver taxi i viri šofer  i pita me ‘Are you Ratko?’ I eto mene kući!

E tako se završi ovo moje iskustvo u sredini virusne epidemije!

 

 

 
 

Odštampaj stranicu