|
|
IZBOR stihova iz Gorskog vijenca sa komentarima
|
Vladika Danilo
А ја што ћу, али са киме ћу? (33)
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове, (35)
сирак тужни без нигђе никога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве; (40)
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови. |
|
33 ali - rijec koja ima cesto
pokrajinsko znacenje: ili, a ovdje bi mogla biti jednaka
izrazu to jest.
34 - 36 Cest slucaj pjesnickih recenica bez glagolskog predikta.
Poslije slikovitog i vapijuceg 35. stiha (jedna slamka medju vihorove)
dolazi jednostavni i rezignirani 36. stih (sirak tuzni bez nigdje nikoga),
koji je zamijenio u rukopisu vise neuspjelih i precrtanih varijanti. Po
svom porijeklu, vladika Danilo nije sirak u obicnom znacenju te rijeci:
on ima brace i rodjaka, a kao mitropolitu, sav narod je njegova "obitelj".
U pismu od 5.okt.1847 (poslije pojave Gorskog vijenca) Osman-pasi
Skopljaku, Njegos se preciznije izrazava o svom polozaju:"Ja sam
inokosan, ja sam sirak. Pomisli dje su mi braca slavni i glasoviti
knezovi i vojvode nasega carstva." Zatim dolazi nabrajanje, u upitnom
obliku, glasovitih muslimanskih kuca koje se tudje "od svoje rodjene
brace" i sebe nazivaju Azijatima. Dalji stihovi (37 - 42) drugacije ce i
jace izrazavati pjesnikovu tragicnu usamljenost.
37 Моје племе
u suprotnosti je sa vrazje pleme 20.stiha, koje
oznacava Turke. To nije samo narod njegove uze domovine vec se odnosi i
na sve balkanske hriscane, pokorene i pokorne Turcima.
38 суза моја нема родитеља
Nema nikoga da me utjesi (da mi roditeljski
utre suze).
39 нада мном је небо затворено,
Izraz nebo zatvoreno, koji ovdje izrazava
potpun prekid bozje pomoci, sugerisan je, po svoj prilici, Biblijom. U
Otkrivenju Jovanovom nebo se vise puta otvara i zatvara. Jedan stih iz
Otkrivenja (XIX, 11) pokazace najbolje, kontrastom, punu simboliku
glagola zatvara: "I vidjeh nebo otvoreno, i gle, konj bijel, i koji
sjedjase na njemu zove se vjeran i istinit, i sudi po pravdi i vojuje".
40 не прима ми ни плача ни
молитве; Umjesto placa, u sacuvanom
rukopisu stoji neprecrtana rijec vopla. Ovu crkvenorusku rijec,
upotrijebljenu vjerovatno bas zbog sjecanja na Bibliju (vid 39. stih),
pjesnik je zamijenio narodnim izrazom placa, bilo u prepisu sacuvanog
rukopisa bilo u samoj korekturi.
41 - 41 Dva stiha s izrazom najdubljeg pesimizma citave
Njegoseve poezije. - Ad ovdje ima svoje pravo znacenje pakla, a ne
Turaka kao u 27.stihu. |
Vladika Danilo
Грдни дане, да те Бог убије,
који си ме дао на свијету! (85)
Час проклињем лански по сто путах (86)
у који ме Турци не смакоше,
да не варам народње надање. (88) |
|
84 - 85 Грдни дане,
pridjev grdni dopisan je naknadno, mjesto
precrtanog crni. Da li zato da se ne bi ponavljao pocetak 43.
stiha: crni dane? Mozda, ali nova rijec dodaje i novu nijansu ovome
uzviku vladike Danila: on dan svoga rodjenja ne smatra samo nesrecnim
nego i ruznim (grdnim) jer je docekao turcenje Crnogoraca. Zato ga i
kune (da te Bog ubije).
86 - 88 U dva prethodna stiha vladika Danilo je prokleo dan
kada se rodio, a sada proklinje cas koji Turci nijesu iskoristili da ga
smaknu. O svom vladicinskom spasavanju od smrti Njegos se mogao
obavijestiti iz Istorije Crne Gore Sime Milutinovica. U njoj se prica (s
izvjesnim razlikama u prozi, str. 33-34, i stihu, str. 35-44) da je
turski pasa uhvatio na prevaru i mucio vladiku Danila, ali ga je,
dobivsi za njegov otkup sest stotina cekina, pustio na slobodu.
Vremensko spajanje ovog istorijski nedovoljno rasciscenog dogadjaja sa
istragom poturica navelo je pjesnika na jedan anahronizam: u naslovu bar
Gorskog vijenca, on istragu poturica datira "pri svrsetku XVII vijeka",
a Danilo je zavladicen u Secuju 1700 god. |
Vuk Micunovic
Тури такве разговоре црне! (107)
Људи трпе, а жене наричу;
нема посла у плаха главара! (108)
Ти нијеси саморана глава: (110) |
|
107 Тури
- odbaci (od turiti). Vladika Danilo poceo je bio
razgovore crne vec prvim stihom: Crni dane, a crna sudbino.
109 нема посла у плаха главара....Ne
moze se prihvatiti tumacenje M.Resetara, preuzeto i u drugim komentarima:"
Strasljiv glavar nece nista uraditi." Vuk Micunovic ne bi uputio takav
prekor vladici Danilu. On bi prije rekao: Ne moze se nista ocekivati od
glavara koji ne vlada sobom (krace receno: brzog, plahovitog)
110 ...саморана глава
- covjek bez ikoga. Reakcija na vladicin vapaj u 36. stihu: sirak tuzni.... |
Vuk Micunovic
У добру је лако добро бити, (137)
на муци се познају јунаци! |
|
138 на муци се познају јунаци!
Ovaj cesto isticani gnomski stih, za koji
bi se pomislilo da je uzet neposredno iz narodne pjesme, prosao je,
medjutim, kroz nekoliko jezickih faza. U rukopisu stoji na muku se
poznaju junaci, a pored toga muka kaze cijenu junaku. Posto
je precrtao obadvije ove verzije, pjesnik se vratio prvobitnoj od njih i
ponovo, iznad druge, napisao: na muku se poznaju junaci. U novom
rukopisu ili u korekturi on je dijal. na muku zamijenio
knjizevnim na muci, ne radi jezicke pravilnosti nego radi bolje
zvucnosti stiha (upor. za slicne izmjene 113. i 126.st.). |
Svi iz grla
povicu
Пуштите их, аманат ви божи,
јере их је невоља нагнала,
а не бисте ниједну хватали. (195)
Утекле су к вама да утеку,
а нијесу да их покољете. |
|
Izgleda da pjesnik
zavrsava Skupstinu uoci Trojicina dne pustanjem na slobodu plasljivih
ptica, koje su dobar zalogaj, da bi istakao bolecivost Crnogoraca prema
nevinim i nemocnim stvorenjima, u casu kada su spremni da pobiju
poturcenjake. |
Knez Rogan
Ћуд је женска смијешна работа! (476)
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди. |
|
|
Vladika Danilo
Слушај, Вуче, и остала браћо! (520)
Ништа ми се немојте чудити
што ме црне растезају мисли,
што ми прса кипе са ужасом.
Ко на брдо, ак' и мало, стоји
више види но онај под брдом; (525)
ја повише нешто од вас видим -
то је срећа дала ал' несрећа. |
|
522
што ме црне растезају мисли....Cenzura je u
ovom stihu odvojila epitet crne od udaljene imenice misli
( sto me crne/rastezaju misli). Da su te dvije rijeci spojene, cenzura
bi bila poslije misli (sto me crne misli/rastezaju), cime ne bi
bio istaknut epitet crne. Vid. st. 562
526 - 527 Ja vise od vas vidim, kaze vladika (i zato ne
donosi nagle odluke). Bice zato sreca ako izbjegnemo bratoubilacki rat
(o cijoj grozoti govore dalji stihovi), a nesreca ako se zbog mojih
odluka zakrvimo dockan s poturicama. Sa ovim se ne slaze u potpunosti
objasnjenje koje su dali L.Gojnic, M.Resetar i V.Latkovic, a sasvim je
drugacije tumacenje Dj.Radovica i A.Barca, koji smatraju da vladika
Danilo misli na svoju licnu srecu i nesrecu. |
Vladika Danilo
Зло се трпи од страха горега.
ко се топи хвата се за пјену;
над главом се надодају руке! (540)
|
|
538
од страха горега.
- smio elipticni polustih, mjesto: od straha od
gorega, od straha da se gore ne desi.
539 - 540 Dvije razlicite slike nesvjesnih pokreta u trenutku
opasnosti po zivot: davljenika koji se hvata za pjenu (originalnije
nego banalno "za slamku"); covjeka koji dize ruke nad glavom kada
mu zaprijeti opasnost od nekog udara. V.Latkovic ukazuje na 118. pjesmu
Pjevanije S.Milutinovica sa stihovima:"Mahnu sabljom da ga posijece,/Luka
jadan ruke nadodaje." |
Knez Rade (vladicin
brat)
Што се мрчи када коват нећеш?
Што збор купиш кад зборит не смијеш?
Приђе си им с коца утекао,
дабогда им скапа на ченгеле!(544)
Жалиш нешто, а не знаш што жалиш;
с Турцима ратиш, а Турке својакаш,
домаћима тобож да с' умилиш,
а једнако, немој се варати!
Како би им запа, да те могу,
главу би ти онај час посјекли (550)
ал' ти живу руке савезали
да те муче, да срце насладе. |
|
541 Parafraza prozne recenice:" Ili kuj, il' ne mrci gaca".,
koja je usla u prvo izdanje Vukova Rjecnika, pod mrciti. Po ostrim
rijecima kneza Rada, vladika se ogaravio lad je sazvao skupstinu, a ne
smije nista dalje preduzeti (nece da kuje).
544 дабогда им скапа на ченгеле!
... Cengel (pers-tur. cengel) - gvozdena kuka. Ovakva ili slicna kletva,
koja ne izrazava intimnu zelju govornika, rasirena je u narodu; obicno
je upucuje svoj svome, narocito stariji mladjemu. Na skupstini ju je
mogao izgovoriti samo brat vladike Danila. Bez formalnog dokaza,
J.Erdeljanovic tvrdi da je knez Rade bio mladji od vladike Danila, mada
po slobodi kojom kori svoga brata i po svom znanju njeguskog kneza,
posvjedocenom u dokumentima, moglo bi se prije reci da je on bio stariji
od sve svoje brace.
545 Жалиш
..... - stedis (trece znacenje koje daje Vukov
Rjecnik)
546 - 547 S jednim Turcima ratujes, a druge (poturice) zoves
bracom (svojakati - smatrati svojom rodbinom), da bi ih umilostivio. U
547. stihu inverzija (dopuna glagolu u pocetku stiha), pojacana cenzurom,
stavlja naglasak na domacima i daje recenici ironican prizvuk.
548 једнако....
ovdje znaci uzalud
549 Како би им запа, да те могу
Cenzurom poslije sestog sloga, inverzijom
dveju recenica i elipsama ("Da te mogu uhvatiti, cim bi im pao saka...")
dobijen je ziv deseterac |
Vojvoda Batric (knezu
Radu)
Имаш разлог, али не толико.
То се могло све љепше казати, (560)
да му тако ране не вријеђаш
и грком га не отрујеш тугом. |
|
560 љепше -
ovdje znaci "sa vise obzira" (upor. drugo znacenje
u st. 395). |
Vuk Micunovic
Без муке се пјесна не испоја,
без муке се сабља не сакова!
Јунаштво је цар зла свакојега, (605)
а и пиће најслађе душевно,
којијем се пјане покољења.
Благо томе ко довијек живи,
имао се рашта и родити!
Вјечна зубља вјечне помрчине (610)
нит' догори нити свјетлост губи. |
|
603 - 604 Da nema palih junaka, ne bi bilo ni junacke pjesme; da
nema pregalaca, ne bi se imala za koga sablja kovati. - U ovim stihovima,
a tako i u st. 138 (na muci se poznaju junaci!), isticu se napori i
opasnosti kojima se izlazu pravi borci. Ideja prvog od ova dva stiha
izrazena je i u Scepanu Malom (Kukanje je mati pjesne divne, III, st.
135)
605
Mnogi komentatori, pocev od St.M.Ljubise, smatrali su da je pjesnik ovim
stihom rekao da je junastvo jedno od najvecih zala. Sada se uvidja da je
takvo tumacenje neprihvatljivo i da je u suprotnosti s Micunovicevim
shvatanjem svijeta i zivota. Ono odstupa i od ideje prethodnih dvaju
stihova koji slave pregaoce i njihov podvig. U stihu se prema tome,
tvrdi da se junastvom svako zlo savladjuje.
607
....се пјане (od
pokr. pjaniti se) - opijaju se, zanose se. Ovaj glagol moze sada
izgledati trivijalan; u onoj fazi pjesnickog razvoja nije lako bilo
stvoriti nov pjesnicki izraz.
608 - 609
Blago onome cijajela ostanu u sjecanju potomstva: zivot mu nije ostao
bez zasluzene nagrade. - Ova ideja posmrtne slave bila je strana
hriscanskom srednjem vijeku, a razvila se u vrijeme renesanse, u doba
snaznih intelektualnih individualnosti. Drugim kanalima, ona je prozela
i patrijahalno herojsko drustvo, koje je slavilo junacke podvige
pojedinaca.
610 - 611
Ovim stihovima zavrsava se niz Micunovicevih gnomskih aforizama,
izrazenih metaforickim jezikom, o junastvu kao velikom moralnom principu.
Taj je princip na kraju dignut do filozofske kategorije: zlo je
imanentno, ali mu se dobro neprestano suprotstavlja i nikad ne prestaje
da djeluje. Ovu je misao pjesnik jos na jednom mjestu razvio, u citavom
jednom odlomku Posvete prahu oca Srbije (st. 29 - 34). |
Vladika Danilo
Ђе је зрно клицу заметнуло,
онде нека и плодом почине.
је ли инстинкт ал' духовни вођа,
Овде људско запире познање! (615)
Вук на овцу своје право има
ка тирјанин на слаба човјека.
Ал' тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија! (620)
|
|
612 - 615 U monologu koji pocinje ovim stihovima ima vise idejne
impulzivnosti nego u prethodnim aforizmima Vuka Micunovica. Vladika
Danilo postavlja najprije pitanje povezanosti covjeka i sredine iz koje
je izasao. To se pitanje postavljalo samom Njegosu, koji je nekad
pomisljao da se iseli iz svoje zemlje. Komentatori 613. stiha suzili su,
po nasem misljenju, njegov pravi smisao. Svi se uglavnom slazu da plodom
pocine znaci da "dadne svoj plod", a zatim, u raznim varijantama, izvode
iz toga da je covjeku odredjeno da svoj zivot posveti svojoj zemlji,
svome narodu i svojoj vjeri. Izraz plodom pocine ne moze nikakvom
metaforom znaciti da "dadne svoj plod". U Vukovom Rjecniku glagol
pocinuti, pod 2), znaci umrijeti, a za to znacenje navode se stihovi iz
narodne pjesme: "Kada ti je babo pocinuo/Na ubavu na polju Kosovu."
Instrumental plodom, uz predikat, znaci "kao plod". tj. kad se razvije.
Prema tome, st. 612 - 615. znace: Gdje god se covjek rodi, ondje treba i
da umre (bez obzira da li ce biti koristan ili ne svojoj sredini);
ljudski um, medjutim, ne moze saznati da li to biva nagonski ili po
nekom visem, duhovnom zakonu. - Instinkt (nagon) jedna je od rijetkih
rijeci zapadnog porijekla u pjesnickom jeziku Gorskog vijenca, a
poznanje je posrbljeni ruski filozofski termin poznanie (saznanje).
616 - 620
Dok se povezanosti covjeka sa sredinom u kojoj je nastao ne
suprotstavlja (vid. prethodne stihove), pjesnik sada ustaje protiv
jednog zakona - prava jacega nad slabijim - koji vlada u prirodi i
drustvu (prava koje ga ovdje jedino interesuje). Da bi to svoje
raspolozenje izrazio, pjesnik ne nalazi u narodnom jeziku sve izraze, a
rijec pravo upotrebljava dvaput u znacenjima koja izgledaju
kontradiktorna. Ona to nijesu kada se analiziraju u svom kontekstu.
Zvijer (vuk) moze smatrati da ima pravo na ovcu, i zato pjesnik dodaje
da je to njegovo (svoje) pravo. jega, odnosno tiranina, treba odlucnom
borbom dovesti "k poznaniju prava", tj. do saznanja sta je pravo.
Pravo vuka i tiranina nije, dakle, neki opsti, nepromjenljivi zakon. |
Vladika Danilo
да је игђе брата у свијету
да пожали, ка да би помога.
Помрчина нада мном царује,
мјесец ми је сунце
заступио. (650)
|
|
650 V.Latkovic daje objasnjenje:"Konkretna slika
pomracenja sunca mjesecom ima ovdje alegorican smisao:
mjesec (tj. islam) skrio je (zastupio)
sunce tj. hriscanstvo)." Slicno objasnjenje
za mjesec dace i Mira Sertic (Rad X-og kongresa Saveza folklorista YU,
Cetinje, 1964, str.107) Ovo tumacenje slagalo bi se sa slicnim simbolima
iz st. 640-641. |
Vladika Danilo
Нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може -
нек ад прождре, покоси сатана! (660)
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко неко покољење. |
|
659 - 660 Da
li recenicki dio 659. st. sto biti ne moze izrazava nadu da se
katastrofa izrecena 66. stihom (nek ad prozdre, pokosi satana) "ne
moze i nece dogoditi", kako to poslije Resetara isticu i drugi
komentatori? Takvim tumacenjem ovaj bi stih bio ispraznjen, a
razdrazenost vladike Danila u trenutku kada dovrsava svoj monolog bila
bi neshvatljiva. Sto biti ne moze ne znaci sto se "ne moze i nece
dogoditi", nego nesto sto je neprirodno, natprirodno. To je ocajnicki
krik covjeka, trenutno gotovog na sve. - Vec od prvog stiha u spjevu,
satana je za pjesnika Turcin, a ad mu je ovdje tursko carstvo.
Stihove 186 - 187. Luce mikrokozma ("do vrata sam iznika tartara,/ad
na mene sa prokletstvom rice") Vuko Pavicevic tumaci ovako:"Pod
tartarom i adom Njegos vrlo vjerovatno misli ne samo na svoje
vladarske nevolje i teskoce, vec odredjeno i na Turke, tursko carstvo."
661 - 662 Dugo poslije katastrofe, pokolenja ce se
nadahnjivati slavom (cvijecem) palih boraca i preuzimati borbe za
slobodu. - Ova ideja, kazana simbolickom slikom groblja i cvijeca,
proizasla je iz kosovskog mita. |
Vuk Micunovic
Куд ће више бруке од старости?
Ноге клону, а очи издају,
узблути се мозак у тиквини, (1000)
пођетињи чело намрштено;
грдне јаме нагрдиле лице,
мутне очи утекле у главу,
смрт се гадно испод чела смије
како жаба испод своје коре. (1005) |
|
998 .....више,
pokr - vece
1000 узблути се, srednjolat.
blutare - uzmuti se, uzburka se; tikvina, augm. od tikva -
pejorativnom metonimijom: glava.
1001 Starac sa namrstenim (naboranim) celom
пођетињи pamecu. Celo
je doslo mjesto covjeka (pars pro toto), jer ono olicava njegove umne
sposobnosti.
1002 Mnoge su mu bore (metaforom:
јаме) naruzile lice.
- Mada se pjesnik ne odlikuje bogatstvom epiteta, koje obicno uzima iz
narodne poezije (vid. st. 44), ova upotreba rijeci istoga korijena (грдне,
нагрдиле ) u istom stihu nije stilisticka aljkavost nego, naprotiv,
svjesno isticanje njihovih semantickih srodnosti i pomjeranja. Грдне
ovdje ne znaci "ruzne" vec "mnoge", ali je glagol нагрдиле
pojacan prvim od ta dva znacenja.
1003 Originalna upotreba glagola
утекле (oci); on je u ovoj slici izrazitiji
i mnogo zivopisniji nego upale.
1004 - 1005 Veoma smjelo uporedjenje smrti koja se kezi ispod
namrstenog cela sa izgledom kornjace (za nju se u acarnoj Gori kaze
жаба ) kad se uvuce pod svoj oklop. Smjela
je i sama personifikacija smrti, zivog bica s osobinama starca. Povodom
ovog snaznog poreta, jacine slikara Direra, moze se dodati da pjesnik i
ovdje virtuozno operise nizom glagola, bogatijih i originalnijih od
njegovih epiteta. Samo sest stihova ovog odlomka (909 - 1004) sadrze
ovih sedam glagola: klonu, izdaju, uzbluti se, podjetinji, nagrdile,
utekle, smije se (obican glagol kome je dodijeljena neocekivana uloga). |
Knez Janko
Смијешна је ова наша љубав. (1025)
Грдно нам се очи сусретају,
не могу се братски погледати,
но крвнички и некако дивље:
очи зборе што им вели срце. |
|
1025
Смијешна _ cudna.
Upor.st.476. i 2280. |
Vladika
Небо нема без грома цијену.
У фукаре очи од
сплачине.
Пучина је стока једна
грдна -
добре душе, кад јој ребра
пучу. (1120)
Тешко земљи куда прође војска! |
|
1117 - Vezir
uzdize nebo (koje nema prave cijene) ne zbog njegovih ljepota i
blagodeti nego zbog gromova kojima drzi u strahu slabe ljude. Ovo je
znacenje jos ocevidnije u rukopisu, gdje je poslije ovog stiha dolazio
1119. i 1120. stih, a 1118. je naknadno, sa strane, umetnut.
1118 фукаре (arap. pl. fuqara;
tur. fukara) - sirotinja. U Crnoj Gori, rijec je dobila znacenje
najgoreg covjeka. Za njega je receno da su mu oci od
сплачине, jer je i ta
rijec, s osnovnim znacenjem pomije, ima veoma pogrdno znacenje nevaljala,
strasljiva covjeka. U vezirovom pismu, rijec
фукарa mozda je bliza
svom prvobitnom znacenju - sirotinje.
1119 Пучина
(augm. - pejor. od puk) - svetina;
грдна znaci ovdje ne
samo ruzna nego i velika. - Postoji tendencija, proizvoljna, da se ideja
ovog stiha iz vezirova pisma shvati kao pjesnikovo ubjedjenje. Upor. st.
1136.
1120 добре душе
(genitiv) - pokorne kad joj se (pucini) lome rebra
(kad se batina); пучу
pokr. trece lice mnoz. prezenta glagola pucati (knjiz.
pucaju).
1121 Selim-pasa zavrsava svoje pismo ovim stihom iz narodne
poezije (umetnutim u rukopis naknadno, sa strane), koji je Vuk unio u
Poslovice (br.6357): Тешко земљи куда војска прође ! Izmijenjen
je samo red dveju rijeci: прође војска < војска прође,
tako da je inverzijom istaknuta imenica војска. |
Knez Janko
Трговац ти лаже са смијехом, (1122)
жена лаже сузе просипљући;
нико крупно ка Турчин не лаже! |
|
1122 - 1124 S
cenzurom poslije sestog sloga u prvom stihu, glasom se udara i u ovom
kao u druga dva stiha na glagol лаже,
jer su svi na krajevima polustihova. |
Vladika Danilo
Тврд је орах воћка
чудновата,
не сломи га, ал' зубе поломи!
Није вино пошто приђе бјеше, (1135)
није свијет оно што мишљасте.
Барјактару дариват Европу-
грехота је о том и мислити!
Веља крушка у грло западне.
Крв је људска рана наопака, (1140)
на нос вам је почела скакати; |
|
1133 - 1134
Odgovor na st. 1104. iz vezirova pisma. Ta воћка
чудновата, koja se ne moze slomiti, su
Crnogorci.
1135 Ova izreka o drukcijim vremenima mora da je primorskog i
trgovackog porijekla. Upotrijebljena u ovom kontekstu, ona znaci da
turske pobjede nijesu vise lake, kao sto vino nije jeftino kao nekad.
1136 Drugacijom formulom, ovaj stih ponavlja ideju prethodnog
stiha; pjesnik cesto pribjegava tom postupku (vid. u vezirovom pismu, st.
1090. i 1091, 1104. i 1105; upor. i st. 770, 778 - 780.
1137 Барјактару
- Muhamedu, odnosno njegovom nasljedniku na zemlji, sultanu. Vid.
objasnjenje uz st. 1112.
1139 Tursku lakomost za osvajanjem simbolizuje velika kruska
koja zapadne u grlu. Ovdje se misli na medvjeda koji pokusava da je
proguta. Turcin je identifikovan sa prozdrvljivim medvjedom i u st.
1163. i 1164.
1140 - 1141 рана наопака
(zla hrana) je krv koju su Turci prolili, figurativno receno: kojom su
se hranili (kao vuci). V.Latkovic navodi misljenje Boza Dj.Mihajlovica
da "izraz na nos skakati u C.G. znaci: skupo platiti neko zadovoljstvo
ili privremeni uspjeh", a ovaj je za to znacenje naveo i stihove
objavljene u Vukovim Poslovicama (izd. 1900, br.5760); "Slaninice,
slasti,/Puna ti si masti!/Kad te stanem placati, na nos ces mi skakati!/"
Nije naznaceno da su ova dva poslednja stiha sasvim drukcija u
Poslovicama stampanim za Vukova zivota. No, i bez toga, prije bi se
reklo da se u st. 1141. ukazuje na hranu koja doista pocne skakati na
nos kad se prozdrljiv covjek zagrcne od njenog naglog gutanja (kaze se
tada, obicno, da mu je presjelo ono sto je pojeo). Po Njegosevom vec
pjesnickom maniru (vid. objasnjenje uz st. 1136), ova dva stiha
ponavljaju ideju prethodnog, 1139. stiha. Oni su postali jos izrazitiji
sugestijom vladike Danila da je hrana koja Turcima izlazi na nos
hriscanska krv. |
Vladika Danilo
Не требује царство нељудима,
нако да се пред свијетом руже.
Дивљу памет а ћуд отровану
дивљи вепар има, а не човјек.
Коме закон лежи у топузу, (1155)
трагови му смрде нечовјеством. |
|
1152
нако - osim
1153 1154 Ova dva stiha dobila su jacinu izraza ne samo od
znacenja rijeci i ponavljanja jedne od njih nego i od ritma; na njega je
uticalo opkoracenje izmedju prvog i drugog stiha i cenzura poslije
sestog sloga drugog stiha.
1156 трагови
- put kojim ide i ono sto za sobom ostavlja na tom
putu. |
Vladika Danilo
Спуштавах се ја на ваше уже,
умало се уже не претрже; (1170)
отада смо виши пријатељи,
у главу ми памет ућерасте. |
|
1169 - 1170 Dplazio sam vam ja na zadatu rijec, ali tada zamalo
ne pogiboh. - Prema izvjesnim svjedocanstvima, vladika je, na poziv
skadarskog pase, dolazio da izvrsi osvecenje crkve u Zeti i bio bacen u
tamnicu (vid. tumacenje uz st. 86 - 88). Ovdje je to slikovito prikazano,
spustanjem u bunar pomocu uzeta (radi svrsavanja nekih radova), koje
moze da se pretrgne ako je slabo.
1171
виши, pokr. - veci.
Kazano u ironiji. |
Vuk Mandusic
Ал' је ђаво, али су мађије,
али нешто теже од обоје?
Кад је виђу да се смије млада,
свијет ми се око главе врти. (1280)
Па све могах с јадом прегорети,
но ме ђаво једну вечер нагна,
у колибу ноћих Милоњића.
Кад пред зору, и ноћ је мјесечна,
ватра гори насред сјенокоса, (1285)
а она ти од некуда дође;
украј ватре сједе да се грије.
Чује да свак спава у колибе.
Тада она вијенац расплете,
паде коса до ниже појаса; (1290)
поче косу низ прса чешљати,
а танкијем гласом нарицати,
како славља са дубове гране.
Тужи млада ђевера Андрију,
мила сина Милоњића Бана, (1295)
који му је ланих погинуо
од Тураках у Дугу крваву.
Па се снахи не дао острићи:
жалије му снахин в'јенац било
него главу свог сина Андрије. (1300)
Тужи млада, за срце уједа,
очи горе живје од пламена,
чело јој је љепше од мјесеца,-
и ја плачем
ка мало дијете.
Благо Андри ђе је погинуо- (1305)
дивне га ли очи оплакаше,
дивна ли га уста ожалише... |
|
1278 Ovog vanredno sugestivnog stiha o ljubavnoj strasti nema u
sacuvanom rukopisu. Njegovo docnije umetanje kao i popravke drugih
stihova rukopisne verzije pokazuju koliko je paznje pjesnik poklanjao
svom tekstu, izmedju ostalog ovoj Mandusicevoj sanjanoj uspomeni.
1280 Druga polovina stiha glasila je u rukopisu vrti oko
glave: zatim je glagol vrti precrtan i napisan na kraju stiha.
Pjesnik je ovom ispravkom ostavio svjedocanstvo o tome koliko je makar i
najmanja inverzija bila njegov svjesni stilski postupak, koji je stihu
davao vecu izrazajnost i drugaciji ritam nego uz gusle pjevanom
desetercu.
1283 Pokr. akuzativ у колибу
, m.lokativa у
колиби, srecno prekida niz ostrih
samoglasnika и,
dok je inverzijom taj recenicki dodatak jako istaknut.
1284 Suprotno drugim slucajevima (upor.st.138), pjesnik je
obicniji oblik pred zorom, koji je ostao u rukopisu, zamijenio u
stampanom izdanju pokr. пред зору,
mnogo eufonicnijim u ovom stihu.
1285 сјенокос
- livada na kojoj se kosi sijeno. Dj.Radovic veli da ova rijec oznacava
i stocarska naselja, "koja se obicno nalaze negdje blize selima, a ne u
pravoj planini", i da zato vatra "gori 'nasred' naselja, a ne na nekoj
pustoj livadi". Tome tumacenju isla bi u prilog i mnozina "kolibe" u st.
1288.
1286 а она ти
.... Ove dvije licne zamjenice (od kojih druga, bez jasne gramaticke
funkcije, a naglasena ispred cenzure, daje izrazu neki izazivacki ton)
mnogo su izrazenije od prvobitnog ona mlada, precrtanog u
rukopisu.
1287 Jaka inverzija u recenici, kojom je postavljena u prvi
plan vatra koja ce osvijetliti lik snahe Milonjica.
1288 - 1289 Komentatori su vec primjecivali da se u ranija
vremena Crnogorke nijesu cesljale pred muskarcima (вијенац
je duga kosa, upletena).
1292 Izuzetno, pjesnik je za stampano izdanje sastavio pridjev
i imenicu, dok su u rukopisu bili glagoli razdvojeni: a tankijem
naricati glasom. To je ucinio radi rimovanja s prethodnim stihom,
gdje je inverzijom glagol takodje dosao na kraj (Поче косу низ
прса чешљати). Rime u Gorskom vijencu nijesu ceste, a poneke su
veoma lake (kao, na primjer, zavrseci istih glagolskih oblika).
1293 Ovaj stih daje u rukopisu lijep primjer koliko se
pjesnik starao o vjernosti svoje slike: precrtao je elove i
zamijenio tacnijim дубове
(rasprostranjenim drvetom u crnogorskom krsu), jer
se slavuji ne zadrzavaju na cetinarima.
1294 Sve pojedinosti ove scene, pocev od vatre iz st.1287,
pjesnik je s paznjom probrao. Milonjiceva snaha tuzi za djeverom
cesljajuci svoju bujnu kosu, koju nije mogla odsjeci kako je to obicaj
nalagao (upor. st. 1298). U prirodi i nocnoj tisini, ona tuzi
танкијем гласом, a to
izaziva uporedjenje sa pjevanjem slavuja prije svitanja (st.1292 -
1293). - Vuk dobro primjecuje u Rjecniku da zena "tuzi i narice kao da
pjeva"; to narocito radi kad prodje duze vremena poslije necije smrti.
1297 Ovo mjesto pogibije (vid. st. 331) mladoga Milonjica
vise bi islo u prilog tvrdjenju da je Milonjic bio rodom iz Velestova (upor.
objasnjenje uz st. 1260).
1298 Karakteristican primjer slobodne sintakticne
konstrukcije: subjekt ove recenice je ban Milonjic, a ne njegov sin,
kako bi iz gramaticke analize to izlazilo (sravniti st. 1294 - 1297).
1299 Da bi jos jace istakao afektivnu vezu svekar - snaha,
jaku u crnogorskoj sredini, pjesnik je u rukopisu precrtao prvobitnu
zamjenicu i popravio u снахин.
1300
свог - u zapadnim krajevima, vjerovatno
prema romanskom, m. njegovog. Ovaj stih, s ponavljanjem imena
poginulog sina, zamijenio je u rukopisu gori, precrtani stih: no
sinovu glavu izabranu.
1301
I ovaj je stih znatno bolji u stampanom
izdanju nego u rukopisu, gdje je, mjesto glagola sa jakim znacenjem
уједа, ostao
neprikladni ladog dohvata.
1302 - 1303 Ovo poredjenje zenske ljepote s pojavama iz
prirode i nebeskim tijelima svojstvene su orijentalnoj poeziji (upor.st.
1862 - 1864).
1304 Mrki Vuk Mandusic iz zavrsne scene Gorskog vijenca
namjerno je izabran za ovu epizodu skrivene ljubavne patnje i
raznjezenosti: on se u snu rasplace nad tudjom ljepotom, kao na javi nad
svojim razbijenim dzeferdarom (upor.st. 2795).
1305 - 1307 Pjesnik je prethodnim, 1304. stihom, bio zavrsio
Mandusicevu ispovijest i ispisao rijeci kneza Rogana. Posto je precrtao
u rukopisu tu Roganovu intervenciju, on je dodao ova tri stiha koji
ostavljaju utisak autorovog a ne Mandusicevog osjecaja. To bi
potvrdjivala i tri usklika, koja je pjesnik stavio iza svakog od njih da
izrazi jos jace svoje subjektivno raspolozenje. On je uz to rimovao dva
poslednja stiha na svoj nacin - glagolskim zavrsecima (upor. st. 1291 -
1292), koji se ovdje dobro slazu sa ljudskim uzdasima. |
Vojvoda Drasko
Бјеше, брате, доста лијепијех,
а грднијех десет пута више;
од бруке се гледат не могаху.
Богатијех бјеше поголемо;
од богатства бјеху полуђели, (1410)
ђетињаху исто као бебе.
Сви нуглови пунани празновах;
мучаху се, да им очи прсну,
да одеру кору леба суха.
Гледао сам по два међу собом (1415)
ђе упрте какву женетину
тјелесине мртве и лијене
(потегла бих по стотину оках!)
па је носе проз градске улице
усред подне тамо и овамо. (1420)
Не боје се чести и поштењу,
тек да стеку да се ками ране. |
|
1412 Imenica
нуглови zamijenila je u stampanom izdanju
imenicu coskovi, koja je ostala neprecrtana u rukopisu, sa istim
znacenjem (nugar - ugao, kut): - празнов -
"(u C.G.) covjek koji nema nista" (Vukov Rjecnik).
1415 - 1416 Opkoracenjem i inverzijom, prilog
ђе (gdje) prebacen je
iz 1415. na pocetak 1416. stiha, pred glagol
упрте, koji je tim
prebacivanjem istaknut. Ovaj je glagol upotrijebljen slobodno, bez svog
pravog znacenja: veliki teret se uprti na ledja, a ovdje se misli
na narocite nosiljke sa osobama iz bogatih slojeva: njih su gradskim
ulicama nosili po dva ili vise placenih ljudi. Vojvoda Drasko istice kao
veliku sramotu ovakvo nosenje zena (vid.st. 1421), a glagolom uprte
izrazio je svoj prezir prema ljudima koji se primaju takvoga posla.
1419 - 1420 U ovom duzem narativnom periodu (od st. 1415) ima
vise opkoracenja. Poslednjim, izmedju ova dva stiha, naglasena je
sintagma usred podne, a time i sramota ljudi koji javno nose zene.
Usred podne - usred dana (Vuk za podne kaze da se ne mijenja -
indecl.)
1422 ками,
stari oblik imenice kamen, priloski upotrijebljen - slabo, bijedno. |
Vojvoda Drasko
Бјеху куће на свијет дивота!
Ама бјеше муке и невоље: (1425)
ћескота их несретња дављаше,
смрад велики и тешка запара,
те немаху крви у образу. |
|
|
Vojvoda Drasko
Не, божја ти вјера, Мандушићу!
О јунаштву ту не бјеше збора.
Него бјеху к себи домамили,
домамили па их похватали,
јадну нашу браћу соколове, (1450)
Далматинце и храбре Хрвате;
па бродове њима напунили
и тиска' их у свијет бијели,
те довукуј благо из свијета
и притискај земље и градове. (1455)
|
|
1448 - 1451
Prvobitna dva stiha rukopisa pjesnik je precrtao i sa strane drugi od
njih prepravio u sadasnja tri stiha (1449 - 1451). Ponavljanjem glagola
domamili, insistira se na mletackoj prevari: u stvari, Dalmatinci
i Hrvati (iz sjeverne Dalmacije i Istre) sluzili su u ratnoj i
trgovackoj mornarici Mlecana kao njihovi podanici i vjesti pomorci.
1453 - 1455 Vec je naglaseno bogatstvo i originalnost glagola
u orskom vijencu, a isto tako i upotreba imperativa za jace i
raznolikije izrazavanje radnje u proslosti (ovdje triput, s pojacanim
isticanjem glagola na pocetku stihova). |
Vojvoda Drasko
Нема тога ко с' не боји чега,
да ничега ано свога хлада.
Они страха другога немаху (1505)
до од жбирах и до од шпијунах;
од њих свако у Млетке дркташе.
Кад два зборе штогод на улицу,
трећи ухо обрне те слуша, |
|
1504
да ничега - ako nicega: - a ono: svoga
hlada - svoje sjenke |
Vojvoda Drasko
Па послијед поче ђетињити; (1640)
запита ме за наше сусједе,
за Бошњаке и за Арбанасе:
Кад ухвате - каже - Црногорца,
било жива ал' мртва у руке,
хоће ли га изјест, што ли раде? (1645)
|
|
1642 за
Бошњаке - za bosanske
Turke |
Vuk Mandusic
Ема шта се друже с крвницима,
а у један кота да их свариш,
не би им се чорба смијешала! (1895) |
|
1894 - 1895
Vuk Mandusic je zapamtio rijeci Ferata Zacira o slaganju dveju corbi u
sahanu, pa se sada sluzi skoro istovjetnom slikom da bi na apsurdan
nacin izrazio svoj gnjev. |
Sestra Batriceva
Куда си ми улетио,
мој соколе,
од дивнога јата твога,
брате рано?
Да л' невјерне не зна
Турке,
Бог их клео! (1915)
е ће тебе преварити?
дивна главо!
Мој свијете изгубљени,
сунце брате!
моје ране без пребола,
рано љута!
моје очи извађене,
очни виде!
Коме браћу ти остави,
братска хвало, (1920)
и старога баба Пера,
куку, Перо!
и три младе сестре твоје,
кукавице?
Седам снахах што ошиша?
њима празно
Што не чува младу главу,
људска вило;
што крвника њом наслади,
братска дико? (1925)
На вјеру те посјекоше,
невјерници!
Дивно л' Травник окитише,
то платили!
са лијепом главом твојом,
куку, леле!
Ко ће чете сакупљати,
четовођа,
ко л' крајини бранит крило,
братско крило, (1930)
ко ће турске главе сећи,
остра сабљо?
Да погибе у бој љути,
убојниче,
ђе се српски момци грабе,
младо момче,
око главах и оружјах,
просте ране;
но на вјеру у невјере,
вјерна главо! (1935)
Да ми се је помамити,
сестри црној,
да те како заборавим,
кукавица,
е презгодна глава бјеше,
млади брате!
Да уз цара сједијаше,
мудра главо,
шћаше царев везир бити,
сестри тужној; (1940)
да код краља сједијаше,
мој младико,
ђенерал му шћаше бити,
моја ружо!
Да се могу разговорит,
срце моје,
а са мртвом твојом главом,
кам да ми је!
да ти црне очи виђу,
очи моје, (1945)
да пољубим мртву главу,
мјесто брата,
да очешљам дуги перчин,
јаох мени!
и јуначку чалму свежем,
сестра грдна!
У крвничке сад си руке,
платили те!
нагрдиће красну главу,
прекрвници! (1950)
Ти ћеш много браће наћи,
куку нама!
биранијех соколовах,
куку, браћо!
по бедему од Травника,
Бог га клео!
Главе братске познат нећеш,
нама празно!
јере су их нагрдили,
невјерници! (1955)
Куд ће твоја млада љуба,
куку њојзи!
двоје ђеце твоје лудо,
сирочади?
Што ће јадни ђед ти Бајко,
мој Батрићу,
који те је одњивио?
тешко њему!
Просте твоје љуте ране,
мој Батрићу, (1960)
ал' непрости грдни јади,
куку роде!
е се земља сва истурчи,
Бог је клео!
Главари се скаменили!
кам им у дом! |
|
Proza poslije st. 1912
Za pokajnice Vuk u Rjecniku kaze:"(u
C.G.) celjad koja zale i naricu za mrtvima. Osim kucana i obliznje
rodbine pokajnikove pokajnice se zovu i njegova dalja rodbina i
prijatelji i poznanici koji iz drugijeh sela ili na prvi dan na pogreb
ili i drugi i treci idu kuci njegovoj na pokajanje. - U tuzbalici
sestre Batriceve stoji da su joj Turci posjekli brata na vjeru i glavom
mu okitili Travnik (st. 1926 - 1927). Dvije narodne pjesme o Batricevoj
pogibiji, koje se inace medju sobom dosta razlikuju, ne pominju nigdje
Travnik. U pjesmi Perovic Batric (Vuk, IV, br.1), od pjevaca Djura
Milutinovica Crnogorca, ispricano je da je junak dopao ruku Osmana
Corovica, nakon cega ga je pogodio Panta od Tupana, a on mu tada
odsjekao glavu. Osveta Batrica Perovica (Ogledalo srpsko, br.2), koja je
prosla kroz Njegosevu redakciju, logicnija je jer jasno izlaze da je
Osman Corovic prevario Batrica i "na muke mu zivot izgubio" u svojoj
kuli u Banjanima (predio istocne Hercegovine, u Crnoj Gori od 1878). -
Po izrazu da pokajnice idu uz polje,
reklo bi se da su se one, isto kao svatovi, uputile prema Bajicama i
Cevu, i da dolaze od Rijecke nahije. To bi znacilo da je sestra
Batriceva bila udata u nekom mjestu iz toga kraja. Bilo bi, medjutim,
logicnije da glas o Batricevoj pogibiji stigne najprije u Zaljuti i da
se pokajnice krecu niz polje
(kuda je dosao Drasko Popovic; vid. st. 1380), da bi na Cetinju, gdje
Batricev djed Bajko zasijeda u Skupstini, objavile ovaj zalosni dogadjaj.
Pjesnik se, vjerovatno, poveo za svojom vizijom dveju povorki uz polje,
svatova i pokajnica: prve muske, nejunacke, i druge zenske, herojske, i
jedne i druge zamisljene da podstaknu na borbu. - Navodeci u svom clanku
Smrt cio tekst tuzbalice Batriceve sestre, Vuk Karadzic ju je ovako
ocijenio:" Ja necu reci da je ovo sestra Batriceva ili druga kakva
Crnogorka sve ovako slozila ili namjestila, ali se zacijelo moze kazati
da ovdje nema nijedne rijeci koju pokajnice u Crnoj Gori nijesu govorile"
.
1914 брате рано!
- Oslanjajuci se na objasnjenja starijih ispitivaca da arapska rijec
ra'na znaci u turskom lijep, dobar, izvrstan, mili, i navodeci niz
primjera gdje bi u nasim pjesmama i pripovijetkama ta rijec imala slicno
znacenje, Vukic M.Micovic je svoje poduze raspravljanje o njoj zavrsio:"
Na osnovu svega ovog izlaganja moze se zakljuciti da izraz
брате рано u tuzbi
sestre Batriceve znaci brate mili!" Rijec
рано u refrenu ovog stiha upotrijebljena je
imenicni, a ne pridjevski: tesko je uz to vjerovati da je ova vrsta
rijeci sa tim znacenjem mogla prodrijeti iz turskog jezika u crnogorske
tuzbalice. Vec je u st. 1140. imenica
hrana upotrijebljena u obliku
ранa : Krv je
ljudska rana naopaka. U refrenu st. 1914,
брате рано! znaci:
brate uzdanico (A.Smaus je dobro preveo: Bruderhorst du!). Ovakva
semanticka evolucija imenice ранa
(hrana) razumljiva je kad se uzmu u obzir nekadasnji socijalni odnosi u
seljackim sredinama nasega naroda, gdje su zene i djevojke smatrale
muskarce kao kucne starjesine jos od njihova djetinjstva. Da bi se
potkrijepilo ovo objasnjenje postanka i znacenja imenice
рано, moze se dodati
da se jedna srodna rijec davala od miloste cak i zivotinjama. Vuk u
Rjecniku, uz prevod imenice hranitelj, dodaje:" hranitelju moj (kazu
volu kada ga miluju); Kam' volovi, moji hranitelji!" T.Djukic je ranije
prigovarao da sestra ne ocekuje od brata nikakvu materijalnu pomoc (hranu),
ali on nije vodio racuna o semantickoj evoluciji ove rijeci na kojoj je
ovdje ukazano. Prema Djukicevom tumacenju, refren
брате, рано! (tako on
akcentuje) znaci "tako rano" (tj. prerano), a kao recenicki dodatak
udaljen je od glagola, st. 1913, улетио.
Tome tumacenju se protivi struktura tuzbalice: refren 1914. stiha ne
moze biti dodatak glagolu 1913. stiha. Sem toga, Crnogorcu se nije
prebacivalo kad je rano polazio u borbu. - Jos jedno tumacenje ovog
refrena, prema kome bi рано
znacilo rano od oruzja (vulnus) nije u saglasnosti s karakterom
Batriceve sestre i s prvim refrenom мој
соколе. U ovoj tuzbalici upotrebljava se
ova imenica s takvim znacenjem, ali u drugim kontekstima i zajedno s
nekim epitetom (moje rane, rano ljuta, ljute rane).
1915 невјерне .....
Турке. Epitet
невјерне ovdje je
upotrijebljen, prvenstveno, u znacenju covjeka koji prevari (ne odrzi
vjeru - rijec), ali i s primjesom znacenja koje sadrzi rijec "nehriscanin".
1917 Мој свијете изгубљени
- Svijet ovdje ima znacenje iz
Vukova Rjecnika pod 4): svjetlost dana, vid: s tim znacenjem se slaze i
refren (sunce brate), jer on, u glavnom, preuzima neku rijec, odnosno
ideju iz glavnog dijela stiha.
1920 хвало
- slavo (Vuk u Rjecniku pod 2; lat.: laus).
1921 V.Latkovic nalazi da se otac (babo) Batrica Perovica
pominje u jednom dokumentu s kraja XVII vijeka kao Pietro Vuchichev,
knez iz sela Zaljuti, a u komentarima pjesme Perovic Batric (Vuk, IV,
izd. Prosveta, Beograd) dodaje da su mu jednog sina doista ubili
hercegovacki Turci. Nije ipak razjasnjeno u kakvoj su rodbinskoj vezi
bili ovaj Pero Vucicev i knez Bajko koji se, malo dalje (st.1958),
pominje kao djeda Batricev. Vid. st. 1370.
1923 Седам снахах.....U
narodnim pjesmama o Batricu Perovicu pominju se takodje sedmoro njegove
brace, a iz ovog stiha izlazi da su svi bili ozenjeni; po ondasnjem
obicaju, njihove su zene, u zalosti za poginulim djeverom, sjekle svoju
kosu.
1930 ко л' крајини....Pod
krajinom se podrazumijeva predio plemena Ozrinica, kome je pripadao
Batric (upor.st.312). Znacenje imenice krilo u ovome stihu
izvedeno je od znacenja koje daje Vuk u Rjecniku pod 3): "(u C.G.) od
cadora" (tj. satora), sa ovim primjerom:" A kad dodje satoru na vrata,/podize
mu krilo dzeferdarom." Prema tome, krajini branit krilo znacilo
bi: braniti, stititi krajinu. - Bratsko krilo u refrenu bilo bi:
bratska odbrano, bratski stite.
1934 Grabiti se око главах и
оружјах znaci: natjecati se ko ce vise
odsjeci glava i zaplijeniti oruzja; просте
ране - oprostila bi se (podnijela bi se)
nasa nesreca i nasa zalost (nase rane).
1935 но...
- nego pogibe. - Za rijeci vjera, nevjera, vjeran, vid.st.1915.
1939 - 1941 уз цара....U
mnogim narodnim pjesmama carem se naziva turski vladar, sultan, a
царев везир je njegov
doglavnik. Sestra Batriceva se ovim izrazom sluzi da bi oznacila vladara
s najvisom titulom i njegove visoke glavare. Antitezom prema caru i
sultanu, краља
oznacava vladara neke kraljevine (npr. Ugarske), ali i crnogorskog
vladara. Ovo poslednje znacenje potvrdjivao bi stih O vladiko
crnogorski kralju, koji se nalazi u dvijema varijantama pjesme Boj
Crnogoraca s Mahmut-pasom (Vuk, IV, br.10 i 11). Zna se da je tu pjesmu
sastavio Njegosev stric, vladika Petar I, ali je usla u narod i tu "dogonjena
prema narodnijem pjesmama", kako kaze Vuk Karadzic. Pjesma Smrt
vojvode Kajice (Vuk, II, br.80) pocinje:" Podize se gospodine kralju"
(despot Djuradj Brankovic). - мој младико
- mladica (mladika) je mladi izdanak na drvetu, a u ovom refrenu,
metaforicno: mladi junak.
1942 моја ружо.-
moj cvijete (upor.st. 1857).
1943 срце моје.
- Ovaj vise gradski nego seoski izraz nije bio, po
nasem saznanju i nekim obavjestenjima, uobicajen u Crnoj Gori (sestra o
bratu); mozda bi se to isto moglo reci za refren iz prethodnog stiha:
моја ружо. Na
ova se dva refrena ne bi mogle primijeniti Vukove rijeci da u ovoj
tuzbalici "nema nijedne rijeci koju pokajnice u Crnoj Gori nijesu
govorile" (narocito ako se to primijeni na doba vladike Danila).
1944 кам да ми је
- tesko meni, jao meni (upor.st. 1963).
1946 мјесто брата
....da, kad ne mogu poljubiti ziva brata, poljubim
odsjecenu mu glavu; a ne (kako bi recenicki sklop dopustao): da,
zamjenjujuci brata, poljubim (neciju) mrtvu glavu.
1947 - 1948 Crnogorci su do sredine XIX vijeka pustali dugu
kosu, koja je padala do iznad ramena, a pod uticajem turske nosnje
obavijali su narocitu tkaninu (calmu) oko kape ili fesa. -
сестра грдна - sestra
nesrecna, ocajna (vec je govoreno o mnogostrukoj upotrebi epiteta grdan;
upor.st.252).
1950 прекрвници
- veliki krvnici (sa prefiksom pre - odvec, kao u "prepun", "prekrasan",
i sl.).
1955 невјерници...,
upor.st. 1915.
1957 ... лудо
- u Crnoj Gori, "mlado", "nejako", narocito za
dijete.
1958 ...Бајко
- upor. st. 1921.
1960 љуте ране
- teske rane, jer su zadavane ljutim gvozdjem (celikom).
1961 - 1962 Ali se ne moze oprostiti (i podnijeti) velika
zalost od prelazenja u islam cijele zemlje (ovo poslednje receno u
hiperboli). - U pjesnickoj gradaciji, koja pocinje st. 1956, turcenje je
stavljano na poslednje mjesto, kao najveca nesreca. Za
грдни, upor.st.1948.
1963 Obicno se uzima da je u recenici
Главари се скаменили
glagol u perfektu i da ona znaci:" Glavari su nepokretni, neaktivni,
potpuno su se ucutali" (V.Latkovic). Ovaj zavrsni stih tuzbalice,
izgovoren pred samim glavarima, moze se prije shvatiti kao kletva
upotrijebljena imperativom, a ne perfektom:
скаменили се, tj. crkli. Slicnu kletvu
izrazava i refren кам им у дом
(istrazili se, ostali bez muske glave). M.Resetar
je tako shvatio samo ovaj refren, a o samom stihu nije nista rekao.
Primjedba D.Vusovica (Misao, XXIX, 1929, str.79) - da ovaj refren "ne
oznacava tako strasnu kletvu, niti Batriceva sestra zeli ovdje ma kakvu
bozju kaznu za glavare, a najmanje istragu njihovih domova" - nije u
potpunosti tacna, a ne moze se primiti ni njegovo tvrdjenje da taj izraz
u stvari znaci: "strasljivci, kukavice i sl." Zar se svugdje nijesu
mogle cuti prave kletve koje izgovore zene, s izvjesnom unutrasnjom
rezervom, bez zelje da se one istinski ostvare? U st. 1999. vojvoda
Janko prokleo je cak mrtvoga Batrica: Bog ga jaki i mrtva ubio.
Samoubistvo Batriceve sestre nozem njenog djeda ne odgovara crnogorskim
tradicijama; o njemu nema nikakva traga u lokalnim predanjima.
|
Vuk Micunovic
Лијепо ли ова сабља чита,
дивно ли нас данас разговори!
Аманати, ђе научи тако?
Јесу ли те у Млетке шиљали? (2065)
Када своје тако осијецаш,
ада што би с туђијем чинио? |
|
2062
ова сабља,
metonimijom - ovaj junak; Лијепо....
чита- u
ironiji kazano: nikako ne cita.
2066 осијецати
- natucati, s mukom citati. |
Iguman Stefan
Муж је бранич жене и ђетета, (2315)
народ бранич цркве и племена;
чест је слава, светиња народња!
Паaс свакоји своје бреме носи;
нове нужде рађу нове силе,
дјеиствија напрежу духове, (2320)
стјесненија сламају громове;
удар нађе искру у камену,
без њега би у кам очајала. |
|
2315 - 2316 Niz aforizama koji pocinju ovim distihom izbijaju
bas kao iskra u kamenu malo daljeg 2298.stiha. Imenicu
бранич Vuk je unio
tek u drugo izdanje Rjecnika, s oznakom "u C.G." mozda bas iz Gorskog
vijenca. Oratorski, rijec je istaknuta na kraju dva polustiha. Pjesnik
sada daje igumanu Stefanu isti polustih koji je prije njega izgovorio
vladika Danilo (crkve i plemena); kao dodatak imenici
бранич, on ne odudara
toliko od hriscanskog ucenja kao ranija sintagma oltar crkve i
plemena (vid.st. 2252. i 655).
2320 - 2321 Svaki napor, svaka akcija (za djeistvije, vid. st.
2298) jaca ljudski duh; kada se oblaci sbiju, gromovi zagrme (сламају
громове). Metaforicki, ovaj drugi stih
znaci: zestoke guzve podsticu covjeka na borbu;
стјесненија, od
ruskog stesnenije, ali sa znacenjem nase danasnje imenice
stesnjavanje.
2323 у кам очајала
- ostala bi sakrivena u kamenu. |
Iguman Stefan
Што је човјек, а мора бит човјек!
Тварца једна те је земља вара, (2330)
а за њега, види, није земља. |
|
2329
Hamletovskim izrazom, pjesnik se pita sta je
covjek, osudjen da bude ono sto jeste. Misao i ton ovoga stiha su
drukciji nego u st. 763, koji izgovara vladika Danilo: Sto je covjek?
Ka slabo zivince? Iguman se obraca Crnogorcima, ali govori za
sebe, a vladika Danilo cilja na poturice, pred kojima govori.
2330 - 2331 Odgovorom na pitanje prethodnog stiha, pjesnik
sazeto definise prirodu covjekovu: on je slab stvor koga varaju
nesavrsena cula (na zemlji), svjestan ipak da je on vise bice,
privremeno vezano za zemlju. |
Iguman Stefan
Што је Босна и по Арбаније? (2345)
Ваша браћа од оца и мајке;
сви уједно и доста раб
| |
