|
|
Još
o Lazovićima
prilog:
Dragiša Lazović (Slovenija)
U
knjizi izvesnog g. Kastratovića Kuči i kučka plemena štampanoj 1912 na
Cetinju pominje se u jednom delu Vuk Ljevak kao junak i predhodnik Lazovića
u Šekularskom kraju.
Vuk Ljevak je dolaskom turaka u Metohiju i sve češćim upadima u Kuče sišao
sa darovima za agu Pećkog koji se utaborio kod Pećke patrijaršije da traži
od njega da Turci ne remete mir među Kučka plemena. Pošto je aga tada trpeo
zulum nekog arapina u njihovim redovima, koji je bio silan junak i niko mu
se nije mogao odupreti, rekao je Vuku Ljevku da će dobiti Kuči zaštitu
ukoliko izazove i pobedi Arapina na dvoboj.
To je Vuk i učinio. Ubio je moćnog arapina toljagom. Aga je tada dao ferman
Vuku da Turci za njegova života neće zalaziti u Kuče.
U to vreme, ili malo kasnije, Kuči su trpeli zulum od sunarodnjaka, plemena
Vasojevića koji su isto tako upadali u Kuče i ponašali se kabadahijski i
zahtevali hranu, piće i ženske, što je Šekularcima prekipelo i jedne noći
kada su Vasojevići pospali napali ih i skoro sve pobili. Bojeći se krvne
osvete svi se razbežali na tri strane, u Hercegovinu, Šumadiju i Metohiju.
Ogranaka Metohijskih Šekularaca sa prezimenom Lazović sam i ja potomak.
Lazovići su prvobitno prešli preko Čakora oko 1700 godine koje je prigrlila
Pećka patrijaršija kojoj su jedno vreme služili i pomagali. Pošto je tada
zbog raznih zuluma oko crkve bilo dosta izbeglica a prostora na opustošenoj
zemlji posle odlaska Srba iz Pećke nahije sa Arsenijom Čarnojevićem,
Patrijaršija je na predelu iznad Peći dala zemlju Lazovićima da se nasele i
da obrađuju zemlju i bave se stočarstvom.
U susednom reonu istog područja i na isti način dobili su zemlju i Srbi iz
Vasojevića i Kuča (Armuši. Ašani, Gojkovići, Zogovići, Živaljevići, Bakići,
Jašovići, Kuči, Džavrići, Dašići, Bukumirići, Kukalji, Pavlovići, Bačevići...
kasnije i Dujovići, ).
Svi oni su živeli do tragedije tog naroda 1999 godine u selima: Crni Vrh,
Ljevoša, Ljetina, Lazovići, Brestovik, Siga, Belo Polje, na posede Pećke
Patrijaršije.
Kuća Lazovića se vrlo brzo bogatila, prodavajući sir i kajmak (skorup) sve
do Istanbula. Cvetko Lazović je sa Pećkim veljacima stigao do Jerusalima
posetio Isusov grob i sa Kijevskim kaluđerima stigao do Kijeva, gde im je
Kijevski knez na njihovu žalbu zbog turskih zuluma i slabom stanju
Patrijaršije dao zlato da se podigne bedemski zid oko crkve i tako se
zaštiti. Izdejstvovao je to da bi vratio Patrijaršiji bar deo milostinje
koju su im oni dali. Zid i danas stoji.
Cvetko Lazović je tada sazidao i kulu Lazovića 1902 koju su zidali klesari
iz Kotora i majstori iz Debra. Kula je spaljena i srušena 1999 godine.
Klesani kamen srušene kule Lazovića je neki Albanac, preduzimač zidanja
novog dodatnog bedema oko Pećke Patrijaršije kojeg finansira Evropska
zajednica, ugradio u taj zid. Možemo reći da je ponovo našao svoje mesto kao
vraćanje zajma crkvi koja je pomogla sve pridošle Srbe iz plemena
Kuča.
Sin Cvetkov imadaše sina Milutina, koji je kao viđeniji Pećanac u trojnoj
delegaciji bio na sahrani kralja Aleksandra Karađorđevića 1935 godine. Kuća
Lazovića, pogotovu viđeni Adži Cvetko Lazović, dočekao je 1912 godine
Vasojevićku vojsku koja se utaborila u zaseoku Lazovići i gde je boravila 3
meseca na hrani i spavanju je bila kod nas cela brigada, a u našoj kuli
spavao lično serdar Janko Vukotić, gde je i primijo predaju Peći u
crnogorske ruke. Potpisana predaje pećkog age i Crnogoraca je bila baš u
kuli Lazovića. Nekoliko dana posle tog događaja prošao je kroz našu kuću i
kralj Nikola i ušao u slobodni grad Peć. Tada je i napisao poznatu pesmu "Onamo,
namo, za brda ona".
Bratstvo Lazovića je bilo u Peći sa oko 50 kuća. Neki su se vratili a neki
raselili po raznim krajevima... u Berane, Podgoricu, Bijelo Polje,
Andrijevicu, Murino, Nikšić, Sutomore,
Beograd, Aranđelovac, Kraljevo, Kragujevac, Niš, Kruševac, Kladovo,
Požarevac.... četiri porodice sada živimo u Sloveniji.
Molimo vas dodajte ovu liniju bratstvu Lazovića.
Srdačan pozdrav!
Dragiša Lazović!
 Odštampaj stranicu
|
|
