Program | O nama | Reagovanja, pisma...Prezimena u CG l Plemena u CG


Друга страна медаље

 

 

           Чак ни сада, годину дана након доласка у Канаду, још увијек не могу да осјетим оно задовољство које ми је, првих дана по добијању визе, причињавала помисао да одлазим из Босне. Приче о западном стандарду су мање-више тачне, али постоје стотине неких других ствари које су ме баш затекле и натјерале да се упитам јесам ли повукао прави потез.

            Прве ствари које се примјете у Канади су осмијех и љубазност. За некога ко је одрастао на брдовитом Балкану гдје трговци сваки дан устају налијеву ногу и гдје шалтерски службеници одређују строга правила понашања у радијусу од сто метара око себе, сусрет са љубазним фацама и осмијесима свуда унаоколо ти говори да овдје „нешто није у реду“. Јер, како друкчије објаснити тај феномен гдје ти сви љубазно одговоре 'ак 'оћес и на три везана питања? Или, да ти, по изласку из супермаркета, продавац фино упакује и однесе до аута све што си, гоњен балканским синдромом изнутра:"Брже, нестаће, поскупиће.", купио.

            Међутим као и сваки мач са двије оштрице и у овог мача је она оштрија страна окренута према теби. Из нечега у главу ти дођје кад почнеш да плаћаш "производе и услуге".

           Видиш, рецимо, паковање кока-коле кошта 4.99 долара. Добро. Одлазиш да платиш, дајеш насмијаној дјевојци 5 долара, међутим, она ти каже да је цијена 6.25 долара. Ти је гледаш брдским споромислећим погледом, тако својственим у твојој породици. На твоја питања: Откуд? Како? Зашто? она ти стрпљиво одговара да на цијену од 4.99 иде ГСТ, порез који удара Влада, затим ПСТ, порез којим нас усрећује Провинција, затим још неки ситниш за рециклажу, очување човјекове околине, кауција и то је то. Као што реце Бранко Ћопић: "Скупља пита нег' тепсија."

            Са производа прелазимо на услуге. Куповина рачунара и инсталација интернета су обавезне ствари које задесе Србина по доласку на развијени запад и то углавном због тога што знаш да би, да си кући у Босни имао компјутер, био главни у селу, па би, ако ништа друго, сад да изиграваш фацу кад се својима јавиш телефоном: "Шта се ради ?! Ма, ево, ништа посебно, баш сам сад био мало на интернету и тако..." Нит' си ти нашао нешто занимљиво на интернету што би сад са њима да подијелиш, нит' то њих претјерано интересује (њихов интерес више откривају питања типа: Има ли наших тамо? Пратите ли суђења у Хагу? Пошто је тамо месо?)

          За инсталацију интернета постоје десетине компанија и све, у суштини нуде једне те исте ствари, али по различитим цијенама. Наравно, Србин се, поучен искуством са кока-колом, неће тако лако навући на танак лед. Овај пут ће опрезно да се распита за све те њихове порезе и остале ситне клопке под заједничким именом ФЕЕС. Разговараће са комшијама и након што му сви предложе компанију за коју ће имати попуст јер с њом већ имају уговор за кабловску телевизију, Србин ће намјерно да прецрта име те компаније у свом блокчету. Ако му, којим случајем жена или дјеца приговоре помињући неке ситнице као што су губљење времена "ако већ не вјерујеш људима" Србин ће само да их ошине погледом који изражава љутњу и можда неку тугу што Бог није подарио памет и другима него овако Србин мора да се мучи са њима и објашњава им основне ствари. Након тога он у руке узима пословни именик од 1300 страница, пљуне у шаке (без овог обавезног ритуала он ниједан посао не започиње) и „ожеже“. Након елиминисања свих компанија које му се учине сумњивим (наравно, телефонско називање истих и распитивање о цијенама, условима и сличним ситницама које, као за пакост, нису ставили у именик, не долази у обзир, јер би за тај Сизифов посао требали дани напорног рада), одабере се пар њих, узму се три сата времена преда се и маратон може да почне. Наравно, након што се окрене њихов број не треба се заваравати да ће разговор са "првим расположивим агентом" да почне истог тренутка. Не. Србину се тада на располагање стављају десетине неких опција и осјећа се нешто што Французи зову „дежа ви“. Србин, наравно, друкчије посматра саму појаву и има своје, српско, име за то: "Зар опет, хебо га Бог?" Зашто питање и зашто псовка? Тешко је то објаснити. Србину су се, током историје, наметала многа питања и он се, барем с прва, трудио да, прије него што одговори на свако, добро размисли, размотри све расположиве чињенице и тек онда донесе одлуку. Временом (током вијекова) се научио да размишља све мање и све краће како су разлике између посљедица различитих одговора бивале све незнатније. На крају се помирио са судбином и почео на изборима да гласа за онога чији је квадратић био први одозго и да на ТВ-у стално гледа програм који му је на првом каналу.

            Наравно, то ће само површном посматрачу који се ослања на некакве тамо егзактне науке, логику и здрав разум и који, аналогно томе, очито не познаје Србе, изгледати чудно и неуобичајено, али ономе ко је свој вијек провео са Србима, свако друго рјешење би спадало у домен научне фантастике. И зато сада он куне и богара, јер га опет тјерају да нешто бира, а искуство га је научило да се након сваког бирања ствари баш и не промијене, колико год се он трудио и водио рат са родбином и пријатељима који су се сви намјерно уротили против њега и тјерају га да повуче погрешан корак. Само, овдје постоји разлика. Србин, овог пута, мора да мисли док бира. Та, у овој сфери Србиновог живота, ненавикнута активност изазива главобоље, ружне сне и свађе у породици. Прве двије ствари настају као посљедица вјечите Србинове стрепње: "Јел' то мене неко покушава да за..бе можда?" Свађе у породици настају јер Србинова дјеца, по правилу имају скуп укус и увијек га покушавају наговорити да узме бољи ауто, већи стан или, у овом случају, бољу интернет конекцију. И док дјеци објашњава узалудност њихових напора јер до 18. године ионако немају право гласа у његовом стану а послије 18. ће свеједно бити "мрш ми из куће", Србин се пита шта је то Богу згријешио кад чак и његова животна сапутница (жена у мене) држи дјеци страну, као и увијек, а не њему. И у том тренутку у Србину се буди његово друго и право ЈА, разлог зашто Срби немају средња имена. Средње име сваког Србина је ИНАТ.

            Идућа Србинова реченица је одраз оне његове вјечите стрепње, а у исто вријеме и објава рата свима који мисле да се њему може тек тако испрати мозак:

"Е, неће ми га мајци нико мене захебавати!" Он ће намјерно да изабере најлошију конекцију, да баш показе свима, У ИНАТ.

            Касније ће се све по обичају обити о његову главу, јер ће између учитавања страница моћи да попије кафу и одигра пола партије шаха са комшијом са осмог. Тада се у њему потврђује његова теза о узалудности свађања са женом и дјецом око било ћега ("Како само ја никад нисам у праву?"- Србин се пита) и он је један корак ближе потпуном помирењу за животом, бирањем и осталим стварима које иду уз то.

 

Срђан Трофи, Канада

[објављено: 09/03/2008.]

 

Julija Milosevic, 08/03/2008, 23:22

Gde god da se otputuje,svugde se nailazi na ponešto novo....ne razumem tekst autora,on svo vreme govori kako Srbi teraju neki inat, imaju problema sa privikavanjem i sami sa sobom. Čitajući tekst kao da slušam svoje zetove i rodbinu iz Bosne...njihova zapomaganja i prosipanje pameti, ma gde da su otišli da žive... Ne može se u isti koš staviti svaki Srbin. Šumadinac retko kad tera inat,Piroćanac neće ni kupovati internet , suviše mu je skupo,da ne nabrajam dalje.... Gde god da se ode, treba prihvatiti zemlju i ljude onakvi kakvi jesu, njihova pravila....ako čovek nije spreman da se suoči sa tim i misli da može terati nešto svoje, suđeno mu je da ne doživi prosperitet a svakodnevnica postaće prava noćna mora....

HighTower , 09/03/2008, 03:33

Meni se cini da u Kanadi prodaju razno-razne ubleharije. Cuo sam za onu kako je CAN vlada uzimala velike pare da dodju doktori i ostali strucnjaci uz obecan posao, pa ih vlada ostavila na cjedilu. Pa sad i ovo oko cjena. U Australiji, u prodavnicama, u sve cijene je vec uracunat GST, znaci izlozena cjena je to, nema iznenadjenja na kasi. Za internet konekciju, kao i za mnoge druge stvari postoje firme koje su vec uradile 'domaci' za vas sto se tice kupovine usluga i (uz pomoc nekoliko pitanja) oni mogu da vam objasne sta je najpogodnije za vas bez predrasuda. A mozete ih kontaktirati preko interneta ili telefona. Na primjer, za internet postoji internet stranica koju mozete procesljati (naravno to cete uciniti na racunaru koji vec ima konekciju) i naci sta vama odgovara. Za zdravstveno osiguranje, postoji firma koja se zove 'iSelect'. Za kredite (kucne) firma zvana 'eChoice', itd, itd. Neznam da li postoji nesto tako u Kanadi. Ali ako ne postoji, Srdjane, evo ideje za biznis, pa ako mozes razradi. Pozdrav.

gordana brazil, 09/03/2008, 11:30

Zaista zabavan i humoristican tekst na racun naseg mentaliteta. Sto kazu da nije zalosno bilo bi smesno. Ali tacno tako bez obzira odakle smo sa Balkana susrecemo se sa milion mogucnosti i onda se zbunimo jer nismo navikli na to kod nas. Kod nas sve ide na preporuke prijatelja i poznanika, a ovde u Brazilu sve moras sam da nadjes skolu za decu da nadjes medicinski plan i ostalo a ima milion zackoljica i to jos na portugalskom, a moras da budes oprezan jer ko u crtacu ono nesto obavezujuce je otisnuto sitnim slovima na primer da moras da imas taj program jedno godinu dana. Kada hoces da otkazes nesto sedis na telefonu jedno sat vremena i otkazu samo kad kazes da vise neces da zivis u Brazilu i da se selis naravno to je trik. I zivot ti prodje u trcanju i biranju i trazenju gde je jeftinije jer zaista usluga je ista ali ipak samo najskuplje usluge nesto zaista i vrede. I tako je svima i Brazilcima. Eto jedan moj poznanik kupio sofu u maloj radnji i oni mu isporucili samo pola sofe a radnja se zatvorila a pare su uzeli! Tako da posle citavog dana rada jos moras da resavas sto stvari. I na kraju kad bolje razmislis sve storniras i opet zivis kao na Balkanu. Hvala na zabavnom tekstu.

VESNA , 09/03/2008, 15:42

Kada budu ljudi sa Balkana, ili tacnije sa prostora bivse Jygoslavije , shvatili da je zivot u Americi i Kanadi, normalan civilizovan i dostojanstven i da ce imati onoliko koliko daju, onda ce svi biti zadovoljni. Ja stvarno ne razumem preterana iscekivanja. Ne vidim razlog razocarenju zato sto vam neko nije odneo ono sto ste kupili do kola? Da ste stari nemocni, invalid ili trudnica, ako ljubazno zamolite to ce sigurno uraditi, u svakom drugom slucaju nosite sami. Ljubaznost je uvek u granicama kulture; niko ne vice na vas, niko vas ne ignorise ko je raspolozen poprica sa vama, osmeha ima tu i tamo, uostalom i to su obicni ljudi sa svakodnevnim problemima .Ako neko ide da zivi u inostranstvu da leci svoje komplekse onda stvarno tamo nema sta da radi. U Americi i Kanadi zivi ceo svet i ja sam odusevljena nacinom kako taj svet funkcionise. Svet dolazi sa svojom kulturom ili nekulturom, kratko se otima i onda se, neprimetno stapa u jedan klise koji je tako maestralno osmisljen da ga svi prate .Svako ko to ne uspe ima drugu opciju, da se vrati kuci.

Dragan R Savin (Majami), 09/03/2008, 18:40

"...da je zivot u Americi i Kanadi, normalan, civilizovan i dostojanstven i da ce imati onoliko koliko daju, onda ce svi biti zadovoljni." S'moje tacke gledista, za veliki broj nasih ljudi koju bi svoje iskustvo u Severnoj Americi oznacili negativno, koren je upravo u ovakvom (dobrocudnom, ali naivnom) stavu. Jedan od elemenata "uspeha" je koliko das. Ali taj put nije ni priblizno tako jednostavan i pravolinijski. Postoji sijaset iznenadnih krivina, rupa (pa i rupcaga) na putu, saobracajnih znakova koji su postavljeni daleko od ociju...vozaca koji ne postuju nikakva pravila saobracaja i voze "ludacki", pa vas isteruju sa puta...itd, itd.... plitko razumevanje "uspeha" i sta uspeh zahteva, vodi ka nepripremljenosti da se "vozi" na tom putu i, na kraju, moze da prouzrokuje - havariju vozila (a takvo iskustvo, cesto, potuno promeni filozofiju i vidjenje "uspeha"). Koliko das je samo jedan od mnogih zahteva. Uzmimo slucaj Nikole Tesle, on je dao mnogo, a umro je u hotelskoj sobi, sa par dolara u dzepu. Za Edisona zna gotovo svaki ucenik u Americi, o Tesli - malo njih. Put je daleko slozeniji i viseslojniji od jednostavnog - koliko das. ....

jacika istina, 09/03/2008, 20:36

Kanada se nimalo nerazlikuje od ostalih zemalja ima i dobrih i losih strana, zivim 30 godina u ovoj zemlji i ja licno nevidim nista lose svaki pocetak je tezak to svi znamo i normalno da se ovde mogu snaci u svemu dok kod nas iako sam tamo rodjena i mladost provela sve mi je strano. Ali zato znam mnoge nase ljude koji su dosli ovde pre 15 godina od prvog dana su poceli da pljuju po ovoj zemlji i dan danas su ovde nikad nisu prestali, te neslusam jer znam da pricaju gluposti ili jos ono gore otisli su od tate i mame nemaju jadni podrsku.Bilo kakva pomoc da vam treba usluge postoje,sve ostalo je laz.

Alex , 09/03/2008, 21:26

Pa ima jos jedan MALI detalj u vezi sa platama u Kanadi . U nasoj zemlji cena u radnjama je cena koju placas a plata je neto, ona koju dobijes. U Kanadi se plata uvek racuna BRUTO, pa ako primas mesecno 3000$ neto, sto je 36.000$ godisnje toja plata je zvanicno 50.000$. To je samo 40% vise od one koju primas. I naravno kada se nasi ljudi prave vazni niko ne pominje 36.000 svi ce da kazu 50.000. Jos jedan od malih trikova velikih majstora kuhinje. Sve ovo cini zivot prilicno zapetljanijim, a navedeni primer se ponavlja stalno u svakoj kupovini. Naravno nakon nekog vremena covek se na to nauci. Ali su veliki strucnjaci da izvuku pare, to je sigurno.
 

terramare , 09/03/2008, 22:42

Alex, vidim da kuburite sa matematikom. Ne zaradjuje se neto, vec bruto. Zarada koja pise krajem meseca na platnoj ispodtavi je uvek bruto, razlika izmedju bruto iznosa i neto postoji. Zaposlen dobija svoju platu uvek u bruto iznosu, isplacuje se bruto minus doprinosi za drzavu. Ta razlika ide za porez, zdravstvo, penziju i slicno. Ili mislite da novac za skolovanje,zdravstvo i slicno pada sa neba? Tako je svuda (ili skoro) po svetu, vi ste verovatno dugo ziveli u komunizmu pa vam to nije poznato.

Vesela iz Belog Sveta, 10/03/2008, 19:32

Zanimljiva prica, ali pitam se kako bi sve ove tekstove okarakterisao neko ko zaista ume da prodre u Licnost Emigranta!? Necu nikada razumeti vas "entuzijazam" odlaskom u te Amerike i Kanade i ostale zemlje i nakon prvog budjenja tamo negde, ne mozete se nacuditi koliko je lose bilo ziveti u Srbiji! Znaci svi SMO iz odredjenog razloga otisli, ali smo isto tako ostavili familije i roditelje u toj nasoj Srbiji, pa ne mogu jos uvek da ukapiram zasto vam nekada nije zao tih ljudi koji su vas odgajili od "kilo' mesa" pa da, iz postovanja bar prema njima ne ruglite tu Srpsku kulturu jer time govorite lose o sebi, pre ostalih. Sigurno je da nismo na nekom zavidnom nivou, ali posle svih previranja na tom prostoru, jednog "normalnog" coveka ne treba da cudi ta cinjenica, vec je dovoljno da prizna sebi da je do juce bio deo iste mase, mozda sin ili komsija neke salterske radnice, prodavacice na pijaci ili mozda odlicnog lekara, ali koji je radio dobro samo uz "punu torbu" ... Objasnjenja je puno, komsijska trava ostaje zelenija i lepsa ali JA VOLIM SVOJU ZEMLJU ma koliko "pionirski" vama to zvucalo! Kako i moja medalja ima dve strane,svaki dan proveden u Srbiji, za mene jednako radan, jer NIKADA jos nismo iskoristili "odmor za odmor", lepsi je i ispunjeniji od 300 ovdasnjih. Stoji da bolje i organizovanije zivim van Srbije, ali samo svojim radom i zaslugama, ne zato sto vas van granica Srbije "docekaju" sa odlicnom platom! Snalazimo se kako nas je Gospod dao i kako umemo, za jedan dostojan zivot, a koji nam isti nasi "dobrocinci" oduzimaju u Rodjenoj zemlji kad god im se ukaze prilika...zato, ne cekajte da Kulturu i Demokratiju u Srbiju donesu Kanadjani i ostali, vec ucinite to svaki put kad do Kuce svratite iz Belog(a) Sveta!

milena radosavljevic, 11/03/2008, 22:20

poruka za "terramare": Alex je napisao odlican komentar ali Vi izgleda niste dobro procitali i razumeli. Pa naravno da svi znamo za Bruto i Neto, ali Vi izgleda ne kapirate da je prikazivanje plata u Bruto iznosu u stvari mala prevara... kao i prikazivanje cena u radnjama na koje se naknadno dodaje porez. Naravno da svi znamo sta je porez i kako se naplacuje ali zar ne bi bilo lakse i jasnije da se porez odmah ugradi u cene i da kadas kupite nesto na cemu pise 24 dolara to zasiat toliko platite? Ne prikazivanje pune cene na prozivodu je trik, da se ljudi koji ne razmisljaju dovoljno brzo (da ne upotrebim drugi izraz) navuku da potrose novac... i onda cuveni providni i do povracanja ogoljeni stos sa X zarez 99... dakle vidite nesto za 7.99 dolara i kazete "opa, sedam dolara". a naravno da nije sedam vec skoro osam dolara... e na takve stvari je Alex mislio ili mislila... ova Kanada je velika prevara, velika Bruto-Neto igra... ja odoh za evropu a vama sa srecom!

 

 

 

Odštampaj stranicu


Vrati se na početak
www.montenegro.org.au