Program | Uprava | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

1. Gospodine Radosevicu, ja Vas pozdravljam u ime clanova Crnogorske etnicke zajednice Australije i zelim dobrodoslicu na nasem web sajtu. Intervju sa Vama je izazvao interesovanje nasih clanova i pitanja koja cu Vam postaviti proistekla su iz njihovih mnogobrojnih upita.

Postovani Gospodine Mandicu,
sa velikim zadovoljstvom, (iako ste me odmah na pocetku upozorili da pitanja koja cete postaviti mogu biti “nezgodna”) sam prihvatio da se ukljucim u diskusiju koja se, po mnogim pitanjima, vodi na Vasem cenjenom veb sajtu. Oduvek sam verovao da se medju civilizovanim ljudima moze otvoreno o svemu razgovarati, uz puno uvazavanje licnosti  sagovornika i njegovog prava na sopstveno misljenje i uverenje. Na postavljena pitanja odgovaram potpuno iskreno, naravno u meri u kojoj sam za to kompetentan ili ovlascen. Ubedjen sam da cete to Vi i clanovi Crnogorske etnicke zajednice Australije, kao i posetioci Vaseg web sajta, razumeti i prihvatiti.

2. Vi ste jedan od rijetkih diplomata za koje ne vazi pravilo “Drzave opstaju – diplomate se mijenjaju” Kako se stvari odvijaju Vi cete predstavljati i cetvrtu po redu?

Ovo je vise konstatacija nego pitanje, ali da probam da odgovorim. Profesionalni sam diplomata vec vise od 25 godina i radio sam na mnogim teskim i zahtevnim zadacima i poslovima u tom periodu. Oduvek sam verovao da je najbolji nacin za obavljanje svojih obaveza savestan, posten i iznad svega profesionalni odnos prema njima. Takodje sam oduvek bio pristalica primene britanskog koncepta “civil servant” u drzavnim organima. Naime, kao sto Vam je poznato, taj koncept znaci da drzavni sluzbenici ne smeju biti clanovi politickih partija, niti se izjasnjavati u korist bilo koje od njih, vec su duzni da savesno i do kraja sprovode zakone koji su na snazi, ma koja ih politicka struktura usvojila. To, pre svega, obezbedjuje kontinuitet izvrsavanja vaznih upravnih funkcija i stiti od diskriminacije, za sta je najbolji primer Republika Italija u kojoj se neprestano smenjuju vlade i vladajuce strukture, ali ceo sistem nastavlja da deluje skladno i bez nepotrebnih lomova.

Zbog toga, svoju sadasnju funkciju vrsioca duznosti sefa ovog Generalnog konzulata, prihvatam sasvim mirno i u skladu sa iznetim principom. Sa svojim saradnicima nastojim da svima onima koji nam se obrate po bilo kom pitanju pruzimo maksimalno strucnu, kvalitetnu i brzu uslugu i pomoc, uz puno uvazavanje svakoga, ali, naravno, samo i strogo u okvirima vazecih zakona i propisa. Ubedjen sam da je to svima potrebno, u sta se uveravamo svaki dan. Ja nisam politicar niti zakonodavac, vec profesionalac, odn. strucni izvrsilac koji sprovodi zakone svoje zemlje, ma kako se ona zvala i u kom obliku egzistirala.  

3. Mozete li nam reci koji su to razlozi da vec duze vremena ambasada i konzulat nemaju ni ambasadora ni generalnog konzula?

Nemam informacije o razlozima zbog kojih jos uvek nisu imenovani, odn. stupili na duznost novi ambasador i generalni konzul.

Sto se tice licnosti generalnog konzula, moram da napomenem da cvrsto verujem da na tu funkciju treba postaviti lice koje je, pre svega, strucno i sposobno da obavlja svakodnevne vrlo slozene i raznovrsne obaveze. Uz to je apsolutno neophodno da dobro govori jezik zemlje sluzbovanja i ima adekvatno iskustvo u oblastima kojima treba da se bavi. Pretpostavljam da se takav profil novog GK jos trazi i da je to razlog zasto jos nije odredjen.  

4. Kako tumacite informaciju koja se mogla naci u beogradskoj stampi da je za ambasadora bio predlozen g.Milivoje Glisic, ali da se od njegovog naimenovanja odustalo obzirom da nije bio po volji srpskoj emigraciji?

Kao i svi drugi, iz stampe, odn. sa web-a, sam saznao o politickoj odluci DOS-a da se u Australiji imenuje za ambasadora ugledni novinar i urednik  “NIN-a”, gospodin Milivoje Glisic, ciji sam iskreni postovalac i redovni i dugogodisnji citalac.

Nemam zvanicnih informacija o tome kada bi gosp. Glisic trebalo da stupi na duznost i ne mogu da komentarisem neproverene vesti i glasine o navodnim izmenama u tom pogledu. Ukoliko dodjem do nekih novih saznnja, odmah cu Vas obavestiti.

5. Od kada je Konzulat ostao bez Crnogoraca prekinut je svaki vid komunikacije sa jedinim crnogorskim udruzenjem u Australiji. Do tada smo bili tretirani kao ravnopravni gradjani nase dvije drzave i redovno smo dobijali pozive na koje smo isli u zavisnosti od nasih opredjeljenja. Da li je u opticaju praksa podjele na politicki podobna i nepodobna udruzenja?

Sa duznim postovanjem moram odmah da Vas demantujem u pogledu iznete konstatacije. Konzulat ima neprekinutu, redovnu i vrlo dobru saradnju sa Crnogorskim kulturno-umetnickim drustvom “Njegos” u Sidneju, kao i sa velikim brojem Crnogoraca sirom Austraije, od kojih su mi mnogi dugogodisnji i dragi prijatelji. Bez namere da po ovom pitanju ulazim u polemiku, moram da istaknem da sam se licno veoma rado odazivao pozivima da uzmem ucesce u aktivnostima ovog crnogorskog drustva i medju njima se uvek izvanredno osecao. U razloge zasto Vi smatrate da oni nisu Crnogorci odn. crnogorsko udruzenje, ne zelim da ulazim. Ono sto odgovorno mogu da tvrdim je da se u ovom Generalnom konzulatu svi nasi gradjani (gde, naravno, podrazumevam i gradjane iz Republike Crne Gore) tretiraju potpuno ravnopravno i sa svim duznim postovanjem i da im se pruzaju sve vrste usluga za koje je ovaj GK nadlezan i ovlascen.

Mozda bi Vi trebalo da odgovorite na pitanje zasto nas nikada niste pozivali niti ukljucivali u vase aktivnosti. Da jeste, budite uvereni da bi se odazvali (ovde, razumljivo, moram da se ogradim na period od kada ja rukovodim ovim predstavnistvom, jer ne mogu da govorim u ime onih koji vise nisu ovde).

Otuda, ne stoje tvrdnje da ima podele na politicki podobna i nepodobna udruzenja.

6. Do nedavno se proslavljao dan “Trece Jugoslavije”, koje usput receno vise nema. Mozete li nam reci koji ce se datum slaviti ovoga aprila?

Iz opravdanih finansijskih razloga, ni ove godine se nece obelezavati, jos uvek, zvanicni drzavni praznik - 27.april.

Kako Vam je poznato odluku o proglasavanju drzavnih praznika donosi Parlament. Do danas, mi nismo primili obavestenje u tom smislu.

Podsecam Vas da iz gore navedenog razloga ni u toku prosle godine nije bilo takve manifestacije u Sidneju.

7. Da li postoji saradnja sa MIP-om Crne Gore?

Savezno ministarstvo inostranih poslova u Beogradu (SMIP) ima uobicajenu saradnju sa MIP-om Republike Crne Gore. Kako je opste poznato, diplomatsko-konzularna predstavnistva (DKP) sa svim organima u zemlji komuniciraju preko SMIP odn. drugih saveznih organa, sto ukljucuje i MIP Crne Gore. Sidnej u tom pogledu nije, niti moze, biti izuzetak. Redovno postupamo po svim zamolnicama nadleznih organa iz Republike Crne Gore i povratno ih informisemo o ucinjenom. U svim ostavinskim postupcima koje smo vodili (i uspesno resili) u Australiji, gde su naslednici iz R.C.Gore, imali smo dobru saradnju i komunikacije sa nadleznim republickim organima. Inace ja licno u rukovodecoj strukturi MIP-a Crne Gore imam veci broj dugogodisnjih i dragih prijatelja, mojih nekadasnjih kolega i saradnika.

8. Mnoga pitanja koja smo dobili odnose se na najavljeni Popis stanovnistva. Stice se utisak da je sav taj posao odradjen nestrucno i traljavo. Po informacijama koje se mogu procitati iz stampe vidljivo je da ce se Popis odvijati samo u jednom dijelu Srbije. Popisa nece biti ni na Kosovu, a da o Crnoj Gori i ne govorimo. Biljana Kovacevic Vuco iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava odgovorila je danas na tvrdnje da se Popis mora odrzati ‘zbog uporedivosti podataka’: “Sta to znaci uporedivost podataka? I uporedivost podataka s kim i s cim? Mene zaista zanima da li ce oni uporedjivati podatke na istim teritorijama i zasto se onda popis ne zove za Srbiju i to za deo teritorije Srbije, zasto se zove popis za Jugoslaviju?

Znacaj odrzavanja redovnih popisa stanovnistva nema potrebe podvlaciti. To se odnosi i na popis koji je u toku. Ovo predstavnistvo je, na osnovu instrukcija koje smo dobili iz zemlje, ucinilo sve sto je bilo u nasoj moci da doprinese uspehu ove akcije. Ponavljam da smo mi u GK samo izvrsioci instrukcija koje nam se upute, zbog cega se ne osecam niti dovoljno kompetentnim, niti ovlascenim, da komentarisem cinjenice koje izlaze izvan mojih nadleznosti.

9. U Australiji (a vidimo i po svijetu) formulari se podijeljeni srpskim crkvama i srpskim udruzenjima, a nije ih dobilo cak ni jedino crnogorsko etnicko udruzenje u Australiji, bez obzira sto je Popis za Crnogorce nevazeci. Na koji nacin odrzavate kontakte sa gradjanima Srbije i Crne Gore drugih nacionalnosti, ako ih uopste i ima?

Formulari za popis su, sto je, izmedju ostalog, bilo redovno prikazivano na emisiji na srpskom jeziku na TV  kanalu  31 (“M.I.S. TV” - koji se emituje svakog cetvrtka i nedelje u Sidneju), pored brojinih udruzenja i Crkveno-skolskih opstina, dostavljeni i Crnogorskom KUD “Njegos”. Vase udruzenje ovom GK nije dostavilo svoju adresu, niti smo imali medjusobnu prepisku postom, zbog cega popisne listice nismo i vama poslali. Ukoliko to zelite, odmah cemo preduzeti potrebno.  

10. Da li imate informaciju koliko zapravo gradjana Srbije i Crne Gore zivi u Australiji?

Na zalost, ne raspolazemo sa preciznijim podacima o broju gradjana Srbije i Crne Gore u Australiji. Statisticki podaci Australije su u tom pogledu do sada bili vrlo nepouzdani, a nasa DKP u Australiji, iz niza opravdanih razloga, nisu mogla da utvrde brojnost nase dijaspore ovde. Prema nasim procenama, kao i na osnovu procena strucnih institucija u zemlji, u Australiji zivi oko 120.000 nasih gradjana. Ocekujemo da ce rezultati nedavno odrzanog popisa stanovnistva u Australiji baciti nesto vise svetlosti i u odnosu na nasu dijasporu.   

11. Veliki broj pitanja odnosio se i na nedavno formirani Savjet dijaspore.
Nemamo nikakav nacrt dokumenata oko njegovoga konstituisanja. Kako se drzavni projekat ostvaruje sa dosta pregovora, ubjedjivanja, obracuna preko stampe itd, sukoba medju politickim strankama oko toga, bilo je cjelishodnije sacekati da se ova faza zavrsi, pa da se pocne govoriti oko nekoga Savjeta dijaspore, tako da su diskusije oko njega moze biti preuranjenje i ishitrene. Mozete li nam reci kako je zamisljen Savjet dijaspore na 'saveznom' nivou i ko je predlagac njegovog formiranja?

Odluka Savezne vlade o formiranju Saveta dijaspore, kao tela koje institucionalizuje veze Matice i dijaspore je refleksija demokratskih promena u zemlji i promenjenog odnosa vlasti prema dijaspori, u smislu uspostavljanja partnerskog odnosa na bazi obostranih interesa. Jedan od osnovnih zadataka Saveta dijaspore je da doprinese da se na demokratski nacin izaberu Skupstine dijaspore,a posle toga i Glavna skupstina dijaspore, koja ce u svom sastavu imati predstavnike nasih ljudi sa svih pet kontinenata. Pored toga zadatak Saveta dijaspore bice da prikuplja informacije u samoj dijaspori iz celog sveta - o njenim interesovanjima, potrebama, interesima i problemima, obradjuje ih na odgovarajuci nacin u obliku predloga resenja i dostavlja Saveznoj vladi ili bilo kom drzavnom organu u matici na resavanje. Takodje, da Skupstinama dijaspore i njihovim telima prenese povratnu informaciju o stavovima matice.

Na prvoj sednici Saveta dijaspore, koja je odrzana 22. i 23.02.2002.g.u Beogradu, pored ostalog, usvojen je Poslovnik o radu Saveta, izabrani  su Predsednik i dva potpredsednika Saveta i formirane Komisije Saveta i to: Komisija za “Mobu 2002 god.”; Komisija za poslovno-privrednu saradnju; Komisija za obrazovno-naucnu, kulturnu i sportsku saradnju i odnose sa javnoscu; i Komisija za pravne odnose i regulativu.

12. Upoznati smo da je clan toga Savjeta za Australiju g.Ilija Glisic, ali iz njegovih izjava koje mozemo procitati u stampi jasno se vidi da se radi o srpskom Savjetu dijaspore sto unosi konfuziju medju onima koje ova tema zanima? Da li je u pitanju Glisicevo nepoznavanje nacionalne strukture Srbije i Crne Gore ili se ‘Savezne’ institucije po principu automatizma poistovjecuju sa srpskim? Ili je u pitanju nastavak ostvarivanja velikosrpskog projekta prenesen na dijasporu?

Nigde u dokumentima Saveta dijaspore, niti u izjavama koje su meni bile dostupne nisam naisao na izraz “srpski Savet dijaspore”. Ukoliko je gospodin I.Glisic upotrebio takav izraz, verovatno se radilo o nepreciznosti u izrazavanju ili interpretaciji njegovih izjava. Savet dijaspore je ustanovljen odlukom Savezne vlade, sto samim tim znaci da se odnosi na ukupnu dijasporu, bez ikakvog specificiranja.

13. Sta je promijenjeno u viznom rezimu za gradjane koji iz inostranstva putuju u Crnu Goru preko Srbije? Da li je potrebna viza, koliko kosta i na koji nacin je moguce do nje doci?

Nosioci stranih putnih isprava (australijskih i drugih stranih pasosa), koji sa njima zele da putuju u Srbiju i Crnu Goru obavezni su da pribave nasu vizu. Odlukom Savezne vlade, do 31.03.2002.g. nosioci pojedinih stranih pasosa, (ukljucujuci i australijske i N.Zelanda), mogli su da na granici dobiju turisticku propusnicu za ulazak u zemlju. Ona vazi 30 dana i naplacuje se (oko 10 dolara). Mi, do danas, nismo dobili zvanicno obavestenje da li ce se ova praksa nastaviti i posle 31.03.2002.g.

Ukoliko zelite moje misljenje, licno bih savetovao svim putnicima, koji putuju sa stranim pasosem, da na vreme obezbede vizu (cekanje na propusnicu na granici, zamena novca, umor posle puta i sl).

Postupak dobijanja vize je krajnje jednostavan za one nosioce stranih pasosa koji su naseg porekla: treba da popune formular zahteva za vizu i plate taksu u iznosu od AUD 50.- (za australijske pasose, bez obzira koju vrstu viza traze) odn. odgovarajucu taksu u zavisnosti od toga ciji strani pasos imaju i kakvu vrstu viza zele (npr. za novozelandske pasose: viza za jedno putovanje -jedan ulaz-izlaz- kosta AUD 35.-, za dva putovanja -dva ulaza-izlaza-  AUD 66.-, a za vise putovanja AUD 94.-). Pozivna ili garantna pisma vise nisu potrebna!

Ukoliko dodje do dodatnih izmena ili olaksanja viznog rezima, blagovremeno cemo Vas izvestiti.

14. Imate li nesto sto biste porucili posjetiocima naseg web sajta?

Jedino sto bih zeleo da porucim posetiocima vaseg web sajta je moj najiskreniji poziv svima na saradnju. Da se svi maksimalno usmerimo prema onome sto nam je svima zajednicko i sto nas spaja kao ljude i gradjane i izbegavamo uzaludno rasipanje dragocenih snaga i energije na jalove i beskorisne sukobe i nadmudrivanja. Istorija nas je (valjda) naucila kako su razorne posledice imale nasa nesloga i odsustvo tolerancije.

Jos jednom Vam najlepse zahvaljujem na mogucnosti da i na ovaj nacin komuniciram sa Vasim clanstvom i posetiocima Vaseg web sajta.

Odštampaj stranicu