Program | O nama | Reagovanja, pisma... |  Prezimena u CG l Plemena u CG

Обзиром да је господин Ђурђевић дао доста исцрпну слику о Аустралији (мисли се на недавни троделни серијал о Аустралији у овој рубрици – прим.ред.) ја ћу се надовезати мало причом о школству и покушати да заокружим једно виђење Аустралије. Пишем на основу личног искуства кроз школовање моје кћерке која сада има 23 године и која је већ завршила факултет.

Основна школа траје 6 година, колико и средња. Од мноштва средњих школа разликујемо државне средње школе у које се може уписати сваки завршени основац (према мјесту живљења) и државне селективне школе којих има изузетно мало па је веома тешко положити пријемни испит. Поред ових постоје и приватне средње школе.

У народу влада фама да су најбоље приватне школе за које се плаћају велике школарине па, како изјави и госпођа Станић из Канаде испада да ко нема пара не може се добро ни школовати! Очито се ради о непознавању школства (претпостављам да је у земљама Комонвелта сличан систем, у супротном се извињавам дотичној дами) или његовом површном презентовању. Приватне школе јесу добре, али статистике показују, већ дужи низ година, да су најбоље државне селективне школе!

Наиме, од 30 најуспјешнијих средњих школа у држави NSW-у (највећа држава у Аустралији са око 6 милиона становника) њих 28 су ове селективне, а само двије од њих биле су приватне и то у другој половини љествице! Дакле, издизати приватне школе изнад ових селективних јесте само лијечење некаквих комплекса и доказивање некаквог статуса.

Значи, у Аустралији је школство бесплатно и свакоме се пружа шанса да добије најбоље образовање. Они који имају могућности и желе да побољшају знање своје дјеце, а не могу да им га сами пруже или желе да се хвале својим статусом и могу то да исфинансирају, уписују дјецу у неку од приватних школа! Истина је и да нико никога не тјера и да је већини ђака основна школа једно велико забавиште. Они које књига интересује се издвајају у посебна одјељења и са њима се више ради.

Одређене основне школе, које држе примат по успјешности уписа у средње селективне школе, имају низ активности које су у том правцу усмјерене: организују се додатни часови за оне који се спремају на полагање пријемног испита, ради се додатно са ученицима којима треба побољшати знање из енглеског језика итд.

Тако сам се и ја интересовао за добру основну школу у коју сам уписао своју кћерку у пети разред (отишао сам у библиотеку и испрегледао сву статистику везану за успјешност основних школа и како сам изабрао једну од њих то смо нашли стан у њеној близини како не бисмо имали проблема при упису).

Обзиром да није знала енглески језик била јој је додијељена посебна учитељица која је са њом додатно радила без икакве надокнаде и успјех није изостао! Веома брзо се уклопила у средину без икакве нервозе и са задовољством! Заказао сам састанак са директором школе у жељи да ми објасни који је најбољи начин да се положи тај пријемни за селективну школу. Речено ми је да у свакој књижари могу наћи прегршт уџбеника који су посвећени том пријемном и да би било добро неке од њих одабрати и по њима радити. Тако сам ја одабрао неке од математичких збирки задатака и почео са припремама без икакве нервозе и кроз игру што је трајало скоро цијеле године. Како је конкуренција изузетно велика то је нпр. за математику испит трајао два сата, а требало је ријешити 45 проблема. На неким од задатака сам се и сам знао добро замислити, а иако сам добар математичар. Овакви задаци се не раде у склопу програма основних шола, сем ако та основна није толико добра да организује горе већ поменуте посебне часове у склопу припрема за полагање пријемних на селективним шолама. Дакле, ако су родитељи свјесни и желе да им дијете буде уписано у изузетно добру средњу шолу и ако при томе немају пара, а дијете показује склоност за тако нешо, онда се само треба добро припремити и вриједно вјежбати.

Када се дијете уписе у једну такву селективну средњу школу онда за родитеље нестаје свака брига. Професори преузимају своју улогу и воде рачуна о свим ученицима на једнак начин. И ту постоје класификације по разредима и по предметима па је увијек присутан један вид здравог такмичења. Напоменућу и то да у току цијелог свог школовања у Аустралији моју кћерку нити један једини пут није заболио стомак од муке и нити једном није дошла из школе нерасположена!!!

Ова дигресија односи се на упоредбу са првим данима у другом разреду у једној новобеоградској школи. Након изласка из Сарајева привремено смо провели пар мјесеци у Титограду гдје је завршила први разред па смо наставили до Београда гдје се уписала у други разред. За „добродошлицу“ јој је учитељица већ првих дана уписала ЈЕДИНИЦУ, јер није нешто знала што се вјежбало из претходног разреда! Сузе и плач тешко су ми падале поред све несреће која нас је ратом задесила. Радио сам са њом колико сам могао и већ на полугодишту је имала све петице. И поред свих тих петица много пута сам видио нервозу и страх у дјечјим окицама од институције зване УЧИТЕЉИЦА! Тако сам и на завршном родитељском састанку на исту учитељицу осуо критику због начина на који се малтретирају дјеца. Остали родитељи су се нашли у чуду када су сазнали да моја кћерка има све петице, а ја сам им појашњавао да мени нијесу циљ њене петице у сузама већ радост на њеном лицу, а петице ће саме доћи ако их заслужује.

За разлику од нас овдје, у Аустралији учитељи не лијече своје комплексе на ученицима нити се од професора праве бауци. Овдје су у првом плану УЧЕНИЦИ! На крају сви добију оно шта и заслужују. Без икаквих стресова.

Вратимо се систему школства. Како сам навео средња школа траје шест година, а може се окончати и двије године раније када се добија „Скул сертификат“ , а на крају 12. разреда свједочанство „Хајер Скул Сертификат ХСЦ“. Они који заврше средњу школу раније обично заврше неки од „ТАФЕ“ што је равно нашим школама у привреди или неким од Виших школа. Након завршене средње школе сви ученици полажу завршне испите што траје неколико мјесеци. Задњи разред се заврши пола године раније како би се имало времена за последње припреме и за испите.

Испите организује независно тијело под строгом контролом разних инспекција.

Резултати се јавно објављују у већини дневних листова и за оне са највишим просјеком је то право весеље. Високи проценат остварен на том завршном испиту је један сигуран пролаз за уписе на једном од универзитета. Тај резултат, или ХСЦ како га зову, их прати током цијелог даљег школовања и то је улазница за наставак студирања.

У част успјеха моје кћерке која је средњу школу завршила са фантастичних 99.05% и била у 1% најбољих ученика свих средњих школа у NSW-у из 5 предмета од којих су два била из енглеског језика, ја сам дао изузетно опширан приказ успјеха све 632 средње школе у NSW-у. (Погледајте сајт www.montenegro.org.au/highschool2003.html). Моја кћерка НИЈЕ католик, а ми смо дошли као избјеглице без пребијене паре и, као што видите, овај систем јој је омогућио да буде међу најбољим средњошколцима. И није она једини такав примјер па је неумјесно, услед вишка емоција, дијелити оштре критике на рачун нечега што добро не познајете (да се поново осврнем на текст госпође из Канаде).

Из овог мог приказа се надам се може видјети сва озбиљност с којом се прилази школству у Аустралији. Свака школа се оцјењује по успјеху из свих предмета и нема оно као код нас да је нека средња школа "на гласу" - овдје се сваке године тај глас провјерава званичним подацима и конкретним резултатима.

Михаило Мандић, Сиднеј, Аустралија
[објављено: 15/02/2008]

Komentari:

Зоран , 14/02/2008, 22:46

Школе у САД су никакве. Да су им неке школе не би увозили оволико образованих. Или можда увозе што раде за мање паре? Све у свему разлика између државних и приватних је то што je код приватних много мања шанса да те неко повреди, да се окружен барабама, олошима дрогом,.... То је број један. На другом месту је што се учи мало више него у државним, али није то ништа у одмносу на нашу школу. Више од 60% наше школе, није, а питање и толико. Кинези, а и ми се смејемо приватним школама овде, јер то и заслужују ако се пореде са кинеским и српским. По великим градовима државне школе се врло често реркламирају као као школе без дроге. По малим местима се рекламирају као школe без пушења и то приватне школе. Да се дете не држи наших књига жали боже пара које дајемо за ову приватну школу. Једини разлог је криминал по државним школама, а ми смо у малом месту, тако да је избор државних школа никакав. И жали боже њихових ђака када дете коме матерњи језик није енглески уради енглески боље од свих у одељењу. У петом разреду још уче дељење двоцифреним бројем. Не знају сви. Запад је нула по школама. На организацији посла

Snezana , 14/02/2008, 22:57

Odlicno! za mene poenta teksta nije samo u skolstvu vec da i u svim sferama zivota ako covek ulozi trud i rad moze da se nada necem "visem" i da nepremostivih prepreka nema. Vase osvrtanje na "pricu g-dje iz Kanade" podsetilo me na zalopojke ... - "profesor me mrzi" tokom mojih stidija.

Dusan Milosevic, 15/02/2008, 01:09

Veoma dobar i objektivan tekst.

Janko , 15/02/2008, 01:33

Postovani gospodine Mandicu, iako naslov vaseg teksta odgovara kakvoj statistickoj analizi jednog obrazovnog sistema,uspeli ste da da kroz jedan takav pojam dotaknete sferu zivota koja se odnosi na,vec pomalo otrcanu frazu-rad i upornost donose uspeh. Pri tom ste na izvanredan nacin u celu pricu utkali jednu zivotnu pricu.Uvek budem jako srecan kada cujem, da ljudi koji su prosli kroz kojekakve zivotne golgote(ratovi,izbeglice),trezveno se docekaju na noge,oslanjajuci se na porodicu i pruzajuci podrsku jedni drugima. Vasa cerka ce kroz koju godinu sigurni biti neko zbog koga ce Australijanci promeniti svoj donekle negativni stav o zemlji iz koje dolazite.S druge strane,mizerno je da drzava dozvoljava da nam takva odlazi. Srecu vasoj porodici i vama, Janko

HighTower , 15/02/2008, 02:16

Mihailo, respekt! Izvanredan, realan i posten tekst. Ja bih samo dodao (nije kritika, samo za citaoce i da se zna sistem s kraja na kraj), da se fakultetsko obrazovanje placa. Izuzev je stipendija, koju je najvjerovatnije vasa kcerka imala, sudeci po ocjeni koju je postigla. Postoji i odlozeno placanje (HECS - Higher Education Contribution Scheme), u slucaju da roditelji nisu u stanju da plate fakultet. HECS vraca osoba koja je zavrsila fakultet postepeno, kroz porez na prihod kada se zaposle. Isto tako, HECS se vraca tek kada te osobe dostignu odredjen nivo prihoda. Tako da nema zime, savrsen sistem. Pozdrav iz Melbourne-a.

BOJANA TATAREVIC, 15/02/2008, 02:39

Dragi Mihajlo, Izgleda da i vama kao i nasoj sunarodnici Danijeli koja nije mogla da se zaustavi sa pricom i famaam o Kanadi kao zemlji snova, nedostaje "KRITICKO RAZMISLJANJE" I "NEPRISTRANOST". JA SAM TAKODJE DRAGI MOJ GOSPODINE (STRAIJI STE OD MENE MNOGO) IZ AUSTRALIJE!!!!!!!!!! IZ BRISBANE , DRZAVA QUEENSLAND!!!! Ja vec ovdje zivim 11 godina. Zavrsila sam ovdje srednju skolu, pa onda 3 godine SCIENCE SA SPECIJALNOSCU U NEUROANATOMIJI, PA SMA POSLIJE TOGA UPISALA I ZVARSILA MAGSITRAT IZ OKUPACIONE TERAPIJE-STO INACE IMA SAMO NA ZAPADU. Kod nas se to zove radna terpiaj ali kod nas fakultet za to nije potreban. Ocigledno da imamao drugacije skolske sisteme. Dobrih i losih osobina sklostva ima u svakoj zemlji. I DOBRIH I RDJAVIH NASTVANIKA IMA I OVDJE U AUSTRALIJI-KOJE SAM JA LICNO SRELA I KOJI SU BILI RASISTICKI NASTRIJENI PREMA AZIJATIMA I PREMA NAMA SA BALKANA. ZNACI GOSPODINE MOJ SUNARODNICE IZ ISTOG GRADA SARAJEVA (I JA SAM IZBJEGLICA), ZNACI DA IMA DOBROG I LOSEG SVUGDJE. JA SADA RADIM KAO RADNI TERAPEUT SA SPECIJALNOSCU U MENTALNOM ZDRAVLJU , POSLIJE 6 GODINA STUDIJA ZAVRSENIH U ROKU I SA JAKO DOBRIM OCJENEMA. MOJE MISLJENJE O SKOLSTVU OVDJE JESTE DA (tu se slazem sa vama) u australiji drzavne skole i jesu najbolje a kose izabere dobra skola. Mit je da su privatne skole najbolje-ali australci i nasuprot toga mita vise vole da upisuju djecu u privatne skole. To samo svejdoci da MALOGRADJANSTVA IMA I OVDJE NA ZAPADU A NE SAMO KOD NAS NA BALKANU. ZNACI "LJUDSKA PRIRODA" JE SVUGDJE SLICNA , JAKO SLICNA...Stos e tice i drzavnih skola ovdje mnogo je lakse djeci nasoj nego kod nas jer ovdje imate 5 PREDMETA A NE 15 KAO U SRBIJI. PREMA TOME, NASA DJECA IMAJU MNOGO SIRE OBRAZOVANJE IZ NEKOLIKO OBLASTI. KADA SAM JA DOSLA OVDJE JA SAM ZNALA DA AUSTRALCI GAJE ODREDJENU VRSTU OVACA KAO NPR MERINO OVCE A ZNALA SAM DOSTA I O GEOGRAFIJI AAUSTRALIJE. TAKODJE SAM DOSLA SA ZNAJEM LATINSKOG, FRANCUSKOG I ENGLESKOG. KOD NAS SAM BILA PROSJECAN UCENIK A OVDJE NAJBOLJI

wall street, 15/02/2008, 04:56

Hteo bih da se zahvalim g.Mandicu na izuzetnom tekstu jer je uspesno pokazao tacno ono sto zapad (anglo-saksonski)cini zapadom. Ko se trudi i hoce taj dobije i sansu, a novac kasnije dodje sam (ako je do novca). Postovanje i tradicija su tamo najvece vrline samo sto vecina nasih i ostalih doseljenika to nikada neshvati.

Slavko Slavko, 15/02/2008, 10:26

potpuno dijelim Vaše mišljenje. Imam utisak da ste mi rođeni brat. Toliko neke stvari razumijete i iznosite na jednostavan način da sam iskreno obradovan što još postoje takva tumačenja. Naše školstvo nije školstvo. .... Nijesu samo oni krivi. Kriv je sistem koji je sve uradio da jednu časnu profesiju uvrijedi, da je marginalizuje i dovede do same provalije. Poštenije bi bilo da je gurnu u taj bezdan. Tda bi se moglo nešto uraditi. Ovako, ostaje agonija koju plaćaju naša djeca. Vjerujem da će se to promijeniti kada se promijeni svijest onih koji odlučuju. Ustvari, kada se promijene oni. Mora više puta da se zavrti, pa da se napravi strategija i odlučni da krenu da nešto naprave. Totle i kuku i lele. U nadi da će djeca naći spas i da su pametnija od svojih "učitelja", srdačan pozdrav. Slavko

Djole , 15/02/2008, 10:54

Možda gospodin Mandić nije do kraja odgovorio na temu koju je sam sebi zadao pa nije obradio kvalitet znanja koje se u njima stiče, a ni program koji se obrađuje, ali, po meni, on to i nije trebao da uradi. On nam je dao jedan sjajan primer i recept kako se kroz australijski školski sistem može proći i da je taj sistem dovoljno transparentan da i oni koji u njega uskoče u pokretu mogu da ostvare u potpunosti svoje sposobnosti. Ne sumnjam takodje da postoje i primeri manje briljantne dece koja nisu uspela da ostvare isto što i kćerka gospodina Mandića (najmanje 99% njih), ali to nije krivica sistema, već merilo udruženog rada i talenta. Takodje sam protivnik škole koja instrumentalizuje disciplinu i uteruje deci strah u kosti i kažnjava ih za svaku grešku. Takvih škola (i nastavnika) ima svuda u svetu, ali se kod nas Srbiji često strogost nastavnika poistovećuje sa njegovom kompetencijom, a iskustvo kaže da na 1 strogog, stručnog i pravednog, dolaze barem 3 tiranina bez pokrića. Ja sam jako voleo našu školu koja nam je pružala mogućnost da steknemo gomilu apstraktnog i teorijskog znanja, ali je ta škola za veliki deo moje generacije bila mučenje. Da li je škola u kojoj možda 10% svih polaznika kompletno gradivo dobra za celo društvo? Lično sam u sličnoj situaciji kao gospodin Mandić pre mnogo godina. Trudim se da sa svojim dvojezičnim detetom uradim isto što i on sa svojom kćerkom i biću ponosan ako za petnaest godina budem mogao barem da ponovim njegovu priču. Zato molim sve komentatore da se barem, kada je o obrazovanju reč, uzdrže od vikanja i da poštuju tudje mišljenje. A pisanje isključivo velikim slovima je vikanje na ostale čitaoce. Jedan uskličnik na kraju rečenice je dovoljan da bi se nešto naglasilo!

Rade Pivljanin, 15/02/2008, 11:23

Zahvaljujemo se g Mandicu na izuzetno kvalitetnom tekstu. Drago nam je kad vidimo da postoji neko ko prikazuje istinu o Australiskom skolskom sistemu koji je savrseno prikazan. Mnogo srece i uspijeha vama i vasoj kcerki.

Drug Gospodin, 15/02/2008, 17:06

Gospodo i drugovi, cilj skolstva na Zapadu nije da svako ima "velike skole". Njima je potrebna radna, poslusna, lojalna, disciplinovana radna snaga koja nije tu da se skoluje i da misli svojom glavom. Najbogatiji su tu da upravljaju sistemom.To se prenosi sa kolena na koleno. Retki talenti koji znaju "praviti velike pare" uskacu u elitu i od njih zavisi koliko dugo ce ostati tu.Od svakog studenta zavisi da li ce unovciti svoje znanje ili ne !?! Skolstvo u bivsoj SFRJ ili drzavama koje su imale slican drustveno_politicki sistem bazirao se da i najsiromasniji mogu da se skoluju i da jednog dana dodju do velikih pozicija u drustvenoj hijerarhiji.Pogledajte malo biografije porodica politicara na Istoku i Zapadu, pa ce pametnima sve biti jasno.Elita na Zapadu se skoluje na prestiznim (skupim) fakultetima.Cilj je jednostavan, ne menjati sistem koji traje vekovima.Nasi ljudi misle ako im dete zavrsi fakultet da ce u najmanju ruku biti predsednici SAD ili neke druge zapadne zemlje. Gospodo i drugovi, ako vam je dete "talenat za pravljenje para", DOBRODOSAO ! Sve ostale kombinacije,pa tako i sa skolom padaju u vodu. Lepo je biti obrazovan sa diplomom, ali ako je ne znas unovciti ... sorry buddy, "neki drugi kauboji jasu kroz grad".

Sestra Karamazov , 15/02/2008, 17:10

Vecina ljudi koju znam radi potpuno drugaciji posao od onoga koji su kao mladi zamisljali da ce raditi. Pitanje je uopste da li smo spremni da se opredelimo za buducnost dok smo jos u skoli? A to sto se skolama na zapadu zamera previse strucno obrazovanje, mozda i nije losa stvar s obzirom da vecinu knjiga koju sam cak sa zanimanjem procitala u skoli danas ne bih tacno mogla da kazem o cemu govore. Na zapadu primecujem potpuno obrnuto. Nauce sta ce raditi u zivotu, a onda kako se razvijaju i kako im se razumevanje nekih stvari menja kroz zivot, tako i pocinju da citaju i da se produhovljuju.

Stevo , 15/02/2008, 21:57

Sa vasim odgovornim odnosom prema kcerki, koji ukljucuje svakodnevnu pomoc i podrsku u toku skolovanja, vi biste uspeli u bilo kojoj zemlji ili kontinentu. To je sjajan primer pravog roditelja. Sticanje radnih navika i discipline kroz upornu pomoc i podrsku od strane roditelja, gde je osvajanje novih znanja radost a ne muka, jeste zeljeni rezultat. Neka jedinica iz Beograda, ipak zauzme mesto, malog neprijatnog biografskog podatka. Skolstvo u svakoj zemlji je deo sistema, i funkcija skole jeste da obrazuje ucenike i stdente za poslove u tom sistemu. Kod nas ne postoji jasno definisan sistem, pa prema tome i skolstvo kao deo takvog stanja je nedefinisano. Zato kod njih sistem funkcionise, a kod nas ne funkcionise.

Sofija K, 16/02/2008, 20:53

U Kanadi je situacija veoma slicna. Ali je cinjenica da privatne skole JESU bolje od drzavnih, zbog veoma pazljivog izvora kadra i novca kojjeg roditelji ubacuju i sakom i kapom.Takodje, privatne skole su velika sansa da kroz svakodnevno druzenje i "bratsvo" i vasa (nasa!) deca udju u 'elitne " krugove, sto je ,slozicete se, i vaznije od akademizma.Otuda neki americki kongresmeni imaju prezimena na "ic".Ne znam koji se Kinezi smeju privatnim skolama, ali ovde, u Britanskoj Kolumbiji, vecina Azijata, Indusa i ostalih koji imaju srecu da mogu da priuste, daje decu u iste...

sally Draskovic, 18/02/2008, 03:24

Izuzetno me raduje uspeh vase cerke na ovim prostorima .Samo rad i upornost uspevaju .Moj suprug je Public Accountant ,vrlo uspesno zavrsio magistarski i sve potrbne licence ,ali njegovo misljenje je da to i nije bilo posebno tesko .Mnogo teze je to zavrsiti kod nas .Vase iskustvo je pozitivno ,odlican primer nasoj deci na ovim prostorima ,Sve najbolje,familija Draskovic

Marko , 18/02/2008, 07:49

Izvanredan tekst koji nam slikovito prikazuje razliku u skolskom sistemu u Australiji i kod nas. Pretpostavljam da i tamo ima dobrih i losih profesora kao i u dobrim skolama boljih i losijih djaka, ali ono sto vredi razumeti iz ovog teksta jeste da je sistem podredjen onima koji zele i hoce da uce! Pri tome sam razumeo da nema emocionalnih pritisaka i kukumacenja u smislu jao ovaj profa je super, ali tako strog i zbog toga se kod njega MORA nauciti. Zasto nekoga terati kad nam trebaju i oni bez skole koji ce raditi mnoge druge usluzne delatnosti. Zar ne vidite da je nas sistem bio puni promasaj. Svi su isli i svi su zavrsavali fakultete i gde smo stogli????

sorry buddy! , 18/02/2008, 10:32

Gospodo ,drugovi! Uporni i poslusni,prolaze.Sve ostalo nikoga ne interesuje.Ako imas srecu da ubodes dobar posao, prolazis . Jednostavno nije. Najlepse je onome ko nikada nije pozeleo da radi i zivi negede u drugoj drzavi.Lepo je otici i videti turisticki, ako se moze, a ako ne , najlepse greje sunce u nasoj zemlji.Toliko divnih predela ima.Tamo treba ostavljati pare , ideje, snagu, upornost... Sorry, ali je to tako!Buy,buy.

Ana Vlahovic, 18/02/2008, 15:53

Gospodine Mandicu, pre svega da se zahvalim na izvrsnom clanku i da Vas zamolim, ako je to ikako moguce,da me kontaktirate na e mail:annlazarus@gmail.com.Naime, moja porodica je dobila iseljenicku vizu i znacile bi nam neke skretnice i saveti vezano za osnovne skole u Viktoriji, tacnije Melburnu.Imamo sina koji je prvi razred ovde i voleli bi da mu omogucimo ono sto ste Vi omogucili Vasem detetu.Smatramo da je izbor osnovne skole vrlo bitan i bili bismo zahvalni za svaku pomoc.Veliki pozdrav!

Suvise idealno? , 18/02/2008, 23:08

Vi ste predstavili sistem skolovanja u Australiji kao da je najbolji na svetu. Vasa cerka je jedna od malog broja koja ima takve ocene. Ja radim na fakultetu sa studentima, i broj studenata koji dodju iz srednje skole sa nekim znanjem je minimalan. Oni ne znaju sta je proporcija, a za hemiju kao da nisu nikada culi, iako dodju da studiraju prirodne nauke. Oni ovde imaju dobar sistem za pojedince koji su dobri djaci, za ostale ih bas briga.

Mihailo Mandic, 19/02/2008, 01:05

Uopste mi nije bio cilj da skolski sistem predstavim kao najbolji na svijetu. Cilj mi je bio da opisem moje vidjenje ovdasnjeg skolstva i moje iskustvo sa njime. Smatram da sam relevantan da napravim uporedbu naseg i njihovog skolstva iz prostog razloga sto sam i u nasem skolstvu proveo preko 12 godina. Dakle, i o nasem skolstvu govorim i kao ucenik i kao profesor. Sklostvo ovdje nije idealno nit ice to ikada biti. Ali je istina da je daleko bolje organizovano nego kod nas! U NSW ima preko 600 srednjih skola i sve su one rangirane i rangiraju se svake godine na osnovi postignutih rezultata iz svih vaznijih predmeta. Niko nikoga ne primorava da uci i to je bitna razlika. Niko ne bjezi iz skole – ako nece da dolazi onda skola i nije za njega. Nema neopravdanih. Naravno da nije isto ici u srednju skolu koja je medju prvih desetak i u one medju zadnjih desetak na rang listi. Po svakom pitanju – i discipline i sticanja zvanja. Najbolji iz srednjih skola idu na fakultete zavisno od stecenih poena ili finansijskih mogucnosti (uz sto je potrebno poloziti i prijemni ispit). Slazem se da nemaju viska znanja, a i sta im treba? Licno mislim da u ovakvim sistemima svako dobije ono sto zasluzuje. Ako ste sposobni onda cete i ostvariti ono sta zelite! Cinjenica je i da su medju najbogatijim ljudima ovdje osobe bez fakultetskih diploma. Kod nas su one bile stvar prestiza, a postale su i jeftina roba. Ko nije bio dobar djak kod nas je upisivao pravni ili ekonomski fakultet! Eto, tek onako reda radi da se nesto zavrsi! Ovdje se nista ne zavrsava reda radi vec iz interesovanja i potreba. I do svega se tesko dolazi, a i doro se treba platiti! Zato i svaki certifikat izuzetno dobro cijene! Uostalom da se malo prizemnimo: ne trce oni u nase skole, vec iz cijelog svijeta trce u njihove skole i univerzitete. Ne kopiraju oni nase knjige iz oblasti nauke no to mi cinimo i divimo se njihovim izdanjima. Najbolji i najmocniji zavrsavaju univerzitete.

Dragica R, 19/02/2008, 12:35

Драги господине Мандићу потпуно се слажем са вашим објашњењем школа у Аустралији. Веома сте лепо објаснили осим што би додала да основна школа траје 7 година и деца почињу шкооловање са 5 пуних година. Права година се зове киндергарден. Овде деца имају времена да одрасту без стресова уз игру а тек када су зрела да наставе да уче када сама то оће. Деца се после школских часова (који трају сваки дан од 9 до 15 поподне, баве разнум спортовима и многим другим активностима и све друге активности се могу почети у било којој зрелости. На пример можеш почети музичку школу и са 10, 11 или 63 године или чак са 3 године и то у државној музичкој.То је до детета кад је спремно да се бави нечим и колико дуго. И још упис у селективне школе и није тако тежак бар моја деца нису имали проблема. Господине све сте веома добро објаснили а ја би додала овде се има шанса са се буде шта те је Бог надарио. Ко ће да ради ако сви заврше факултет, није за сваког књига. Господине Мандићу надам се да ваша ћерка ради оно што воли. Хвала

Milan DJ , 20/02/2008, 03:40

Lep tekst, tek sam dosao u Australiju tako da ne mogu dublje da analiziram skolstvo ovde. Ono sto mogu da kazem je da sam licno bio u prilici da vidim naseg decaka, inace vrlo intelegentnog za koga njegova mama kaze da je jedan od najboljih u razredu i u sta zaista ne sumnjam, koji ne zna tablicu mnozenja u 6 razredu. Sa druge strane jako je lepo sto je doticna mlada dama postigla inzvaredan uspeh, i to je za svaku pohvalu, znaci da je ona jedna od onih koja je najbolje savladala ponudjeno joj gradivo. Ali to ne govori o kvalitetu obrazovanja u Australiji, treba videti sta ta deca uce i koliko uce. Bar ono sto vidjam na poslu svaki dan oko sebe, i to od Australaca, visoko obrazovanih, je da im cak i speling lose ide, da ne spominjem druge stvari koje se ticu opste kulture.

Jovan , 20/02/2008, 14:28

Jasan tekst - jasna poruka, zagrej stolicu, rezultati ne bjeze. Naravno, obrazovni sistemi se razlikuju medju Australijskim "republikama" kao i u ex-YU. Neke drzave, poput Zapadne Australije, nemaju "selektivne" drzavne skole, vec selektivne programe sa razlicitim specijalizacijama u razlicitim skolama. Interesantno bi bilo uraditi malo statisticke analize uspjeha "nase" omladine u obrazovanju po Australiji, Kanadi, SAD itd. - cini mi se da u precestom pljuvanju lezi nesto drugo - kiselo grozdje.

Машала ефендија! , 20/02/2008, 16:41

Занимљива тема! Троје моје дјеце, сво троје рођени у Југославији, завршило је тзв. селективне школе у Сиднеју, па се осјећам квалификованим да кажем пар ријечи на тему школства у Аустралији. Тачно је да је атмосфера у аустралијским школама, и оним основним и оним средњим, друкчија од оне коју ми памтимо из наше младости. Узгред да напоменем да је Аустралија не тако давно укинула физичко кажњавање у школама, што је кода нас одавно заборављена пракса. Но ситуација уопште није идилична, и оно што вам често упадне у очи у је одсуство поштовања ђака према наставницима; поготову у средњим школама, што онда наравно ствара фрустриране и незаинтересоване наставнике. Таква атмосфера негативно утиче на психу и понашање наше дјеце које покушавамо одгојити у сасвим друкчијем духу. Посебан проблем за наше људе су "мушке" и "Женске" школе, које су дио англосаксонске традиције али не и наше, а у којима се врши одвајање дјечака и дјевојчица у периоду када они баш требају да се друже! И то наравно утиче на психу младих људи, од којих се тражи прије свега УСПЈЕХ, УСПЈЕХ и САМО Успјех... а управо на рачун

Milan DJ , 21/02/2008, 12:41

Samo da dodam da je bas juce oslobodjen svih optuzbi profesor koji je osamario ucenika u srednjoj skoli.

sb , 22/02/2008, 03:06

Ovde profesori ne tuku decu, to je tacno, ali se cesto desi da imaju seksualni odnos sa ucenicima. Pa sad - kako ko voli.

Nela Rosic, 28/02/2008, 01:55

Ne zaboravite da ovde u Australiji deca zavrsavaju fakultete sa 20 godina, posto vecina fakulteta traje svega 3 godine. Fakultetski sistem im je kao nasa srednja skola, sa cestim malim ispitima, na kojima imas pravo cak da doneses i knjigu, pa ako si ucio, znaces gde da nadjes sta se trazi, a ako nisi, nece ti ni knjiga pomoci. Fakulteti u Australiji su definitivno laksi nego u Srbiji, ali to ne znaci da su bolji ili gori, zavisi od zanimanja. Sa nizim obrazovanje se jos uvek nisam upoznala, ali me ono sto sam cula plasi...