Program | Uprava | O nama | Reagovanja, pisma...Prezimena u CG l Plemena u CG




REAGOVANJA - "CRNOGORCI SU CRNOGORCI"

NEZNANJE JE NEZNANJE

 

Povodom teksta objavljenog u vašem cenjenom listu od 26.februara 1997. godine pod naslovom "CRNOGORCI SU CRNOGORCI" zamolio bih vaše cenjeno uredništvo da objavi sledeći tekst.

Direktan povod za oje obraćanje ne leži toliko u činjenici da su se uvek kroz našu istoriju u teškim vremenima pojavljivali raznorazni malodušni ljudi i kvaziteoretičari srpstva koji zamenama teza cepaju i razgrađuju srpsku naciju, koliko u zloupotrebi imena jedne od najsvetijih i najsvetlijih ličnosti celokupnog srpstva - kralja Crne Gore NIKOLE PRVOG PETROVIĆA.

Tekst g. Mihajla Mandića, navodnog predstavnika navodne etničke zajednice iz Sidneja toliko obiluje istorijskim neistinama i neodrživo filozofsko-logičkim propustima da se tek njegovim čitanjem može u potpunosti razumeti čuvena Orvelova izreka "nije znanje no neznanje moć". Kako je "SVETSKI SRPSKI GLAS" posvetio tom tekstu skoro celu stranu pokazujući time svoju polemičku otvorenost prema svakom političkom opredeljenju (što je za svaku pohvalu i ne uklapa se u koncepciju, kako je autor naveo, lista koji seje mržnju) to ću prepustiti samom kralju NIKOLI da odgovori svima onima koji imaju slične ideje u pogledu srpske nacije.

Kralj NIKOLA toliko je toga ostavio u nasljedstvo srpskom rodu da iako fizički nije među živima opet je kadar da se sa svakim nosi i da kroz svoja dela svakom odgovor da. Ovom prilikom navešćemo samo neke delove njegovih blistavih misli i pesama.

Iz govora Kralja NIKOLE (sina knjaza Danila) održanog u nedelju na Uspenije Presvete Bogorodice, 15. avgusta 1910. godine na Cetinju.

MOJE SRPSKO SRCE

"...I napredak u zemlji i ugled spolja mogao je biti postignut samo vrlinama Mojega naroda. On je dao ruke koje su sabljom sjekle; on snagu koja je planine krčila; on srce koje je kucalo sve za srpstvo; on je najzad rađao sinove koji nijesu potamanili junačku slavu svojih predaka. Pretcima našim slava i vječni pokoj!

...Vrijeme je i Moje lice izbrazdalo, ali srce Moje, ono srpsko srce moje brazde nema. Prekaljeno je ono u dugim borbama i radu; svježe je, da i dalje ide sa nama u korak s otkucajima novoga vremena. Ono je i sad, kao što je bilo i vazda i do sada, kadro da očinskom ljubavlju zagrli sve vas, svu Crnu Goru i sav moj dobri narod koji je bio i đe i nadalje vazda biti Moja potonja ljubav i potonje moje svijetlo...

U pesmi "Spomenu svojega oca", kralj Nikola kaže:

"Za vrijeme moje vlade
Časonima preotetim,
Sabralo se to pjesama
Sjenci oca da posvetim

On najprvi mene uči
Da poznajem "az" i "buki",
Sve što znadem i imadem
Sve njegovoj hvala ruki!

On, suzama na očima,
Pričao mi što je bilo;
Zakleo me da poslužim
Iz sveg srca Srpstvo milo.

Amanet mi preda sveti
Nepomirljiv da ostanem;
Da za narod sve žrtvujem,
Da se nikad ne prepanem.

"Budi junak, junaci će
Uz rame ti vazda biti;
Pogineš li, junaku će
Na grob vile v'jence viti.

A i tako život kratki
Sa malo nas nešto vara;
Čast, poštenje i pregnuće
Bolji nama sv'jet otvara.

Onako mi mili otac
U mukama govoraše,
Kad se s dušom od svijeta
I od mene dijeljaše...

O blažena s'jenko mila,
U pokoju budi svetom...
Uvijek ću bit' proniknut
Tvojom voljom i zavjetom!"

U pesmi "Pjesma Svetom Savi" (na Savindan 1912.) kralj NIKOLA kaže:

"Da tuđinu rad nesloge
I trvenja ne podležu.
Ka' andjeo iz njedara
Božanstvenih on izleće,
Da mu ruka sveta sadi
Po livadi srpskoj cv'jeće.

Cv'jeće knjige, cv'jeće znanja,
Za koje je uložio
Svoju mladost, svoju sjajnost,
Kad je crkvi pristupio.

U pregnuću mladih srca
Budućnost je domovine;
Mlade snage otačastvo
Umnim radom sretnim čine.

Svoja lična udovoljstva
Knjaz je Rastko prenebrega',
A crkvi je i nauci
Sebe dao, dao svega...

Nije lako mladoj duši
Sjajnost dvora ostaviti,
Pa se pustit pod svodove
Od ćelija pokmastiti;

Nije lako, al' je slatko
Za narod se žrtvovati,
I najdraže, najmilije
Na oltaru roda dati.


Dat' mu dušu, dat' mu život,
Sposobnosti sve mu dati,
Pa će mila domovina
Kao alem nam zasjati,

A da nam je ona ljepša,
Sloboda je rešit' mora;
Slobodi je kolijevka
Nemanjina Crna Gora.

Bez slobode što su ljudi?
Čopor stoke na pasište!
Grud Srbalja, od slobode
Da udiše tamjan iste.

Zdravo mili slobodani,
Zdravo, sinci zemlje ove,
Prirastajte, da stečete
Rodnom kraju slave nove,

Da dug sveti odužite
I amanet od prošlosti,
Da u grobu od radosti
Nemanjine senu kosti

I da harnost ukažete
Naše knjige svetoj glavi,
I zahvalni na vjekove
Ostanete Svetom Savi!

 

Kao svoj odgovor ljudima koji svoj put ne znaju kralj NIKOLA jos 1864. godine u svojoj pjesmi "Iskrice o čovjeku" rece:

"Je l' po gr'jehu prvih roditelja,
Il' strastima njinih potomaka,
Te sad ovo moje bratstvo strada?
Ne, jer čovjek toga se oprao
Kad je suza Golgotu osula
I krvi se bizjom napojila.
Ja sam mlad još, mogu pretjerati,
Nepravedno osudit' čovjeka,
Tek sam stazu života počeo,
A lukavstvom i opštom pakosti
Ovo me je bratstvo zadahnulo.
Kada krilom po bistru jezeru
Pri poletu dirne lastavica,
Tihe vode smrsi površinu,
Talasića načini stotinu,
Te se jedan bori sa drugijem,
Tako mi se uzmućuje duša
Razmatrajuć' neke ljudske stvari
Sa poprišta dvadesetljetnog moga,
Te današnji čovjek mi se kaže
Ka' najveće na zemlji strašilo.
O čovječe, rđa te ubila,
Na što tvoje spletke i lakomstvo,
Na što zavist i ubijstvo voljno?
Ti ušteti tvojega bliznjega
Sreću tražiš i njoj se raduješ,
Zadatka se svoga udaljivši
Bez nikakve nužde i nevolje
Ti na trenut bića zaboravljaš,
A nisan si juga il' sjevera
Ili druge smućene vjetrine.
Sad te evo, do časa te nije...
Čas je ono, što ti v'jekom zoveš,
A v'jek biva, što sam tako hoćeš;
Ti ga činiš prostorom mučenja,
U njem strada i duša i tijelo.
O čovječe, da nu, razberi se,
Bog te dade da prirodom vladaš
Ukrasi te i dušu ti dade
Međ tisućom druge životinje.
On ti reče da napraviš uzdu
Da nad b'jesnim konjem gospodariš;
Moć ti dade, da ga pripitomiš;
Da ga jašeš i s njim zemlju radiš
I njegovom koristiš se snagom.
On ti slabe oboruža ruke,
Da se jakoj braniš životinji,
Da se lavu i panteru rugaš;
Gdje su drugih milion rabota
Što s'od ruke primio Višnjega
Zemlji život da njima usladiš?
Sve ti dade doli besmrtija
Zemlji, koju tijelom nazivaš,
Al' dio ti i od toga dade
Krasan dio tu besmrtnu dušu,
Koju tvojim kvariš nevaljalstvom,
Nevaljalstvom volje pokvarene
Kod toliko divnijeg predmeta,
Čim te Tvorca ruka obdarila.
Razbudi se i oči otvori,
Knjigu starca rasklopi Avrama,
Josifovim sljeduj postupcima,
Uči zakon Hrista Spasitelja
I dalekom pripravljaj se putu.

Dosta je u zadnje vreme bilo govora o navodnom odvajanju Crne Gore od Srbije. Na ovom mestu, u ovom veoma ograničenom prostoru vredno je napomenuti da se srpstvo rodilo u Crnoj Gori i da se odatle srpstvo raširilo na sve četiri strane sveta, te kako se onda Crna Gora može od Srbije odvojiti? Kako se majka može odvojiti od svojega deteta? Moglo bi se, eventualno, govoriti o odvajanju Srbije od Crne Gore, što bi bilo ravno samoubistvu, jer bi to isto značilo kao odvojiti telo od njegova srca pa ga pustiti da živi.

O takvim diskusijama kralj NIKOLA kaže:

"Riječ "narod" - sveta riječ,
Al' se često oskrnjiva
Čim se za njom podla težnja
Za sebični račun skriva".

O kralju NIKOLI Prvom dosta je bilo sudova još za njegova života. O kralju koji je u svojim rukama držao kompletnu evropsku politiku i diplomatiju sudili i sudove su donosili i posle njegove smrti, i sam Bog zna koliko će Kralj NIKOLA jos sudova istrpeti. No ne postoji bolja odbrana njegove ličnosti i njegova mesta u istoriji od njegovih dela, drama i njegovih pesama. Samo ih treba pročitati.

I kao što reče Novak Kilibarda:

"Ko pročita Kralja - zamoriće se, a ko ne pročita njegove najbolje stihove - kajaće se".

S poštovanjem,

Stevo S.PAJIĆ

advokat
SRPSKI NACIONALNI SAVEZ

 

 

Odstampaj stranicu


Vrati se na pocetak
www.montenegro.org.au