Čista biografija

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom SCG je ličnost koja se dobro uklapa u kadrovsku kombinatoriku crnogorske vlasti

Izbor Branka Lukovca za člana Saveta ministara Srbije i Crne Gore zaduženog za ekonomske odnose sa inostranstvom, još izaziva različite komentare s obzirom na to da se kao vanstranačka ličnost jako dobro uklapa u kadrovsku kombinatoriku crnogorske vlasti.

Dok je bio ministar inostranih poslova Crne Gore od svetskih moćnika u Vašingtonu i Briselu stalno je tražio razumevanje za "delikatnu poziciju" Crne Gore, budući da je isticao nezavisnost kao jedini pravi put ka demokratiji i reformskim procesima, a istovremeno je bio svestan da odvajanje od Srbije može da dovede do nestabilnosti u regionu. A toga su se pribojavali i u američkoj i evropskoj administraciji, pa je i sa referendumom bilo neizvesno.

Da je, kojim slučajem, u to vreme kada je lobirao za nezavisnost Crne Gore, održan referendum, Lukovac ne bi mogao da glasa. Kao žitelj Beograda nije ispunjavao takozvani rezidencijalni uslov. To podrazumeva pravo glasa samo za građane Crne Gore, koji u ovoj republici imaju prebivalište najmanje dve poslednje godine.

Međutim, kako se kasnije pokazalo, nije mu bilo ni potrebno da se odjavljuje iz Beograda, budući da je konstituisanjem nove zajednice postao član Saveta ministara SCG. Sa nove, više funkcije Lukovac je nedavno izjavio: "Sasvim je prirodno da svi mi u Savetu uložimo napore da bismo radili u skladu sa onim što nam je dato u nadležnosti i dužni smo da pružimo šansu toj zajednici. Kako ističe ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, ostaje kako je dogovoreno Beogradskim sporazumom, da se uspostave institucije, da one pokažu da li mogu da funkcionišu ili ne, na dobro svih građana.

Lukovac je čovek sa biografijom bez tamnih mrlja. Nikada nije bio član moćnih klanova, niti ratni ili antiratni profiter. Tako je 1992. godine, kada je bio pomoćnik ministra inostranih poslova SFRJ i šef Sektora multilaterale, odoleo iskušenju, za razliku od mnogih Crnogoraca, da postane prvi čovek jugoslovenske diplomatije. Pošto njegov predlog da se momentalno prekine rat u BiH nije prihvaćen, on je podneo ostavku i otišao iz diplomatije, u kojoj je bio šef sektora za Aziju, Afriku i Latinsku Ameriku.

Sedam godina bio je van profesije. Odbio je ponudu tadašnjeg premijera SRJ Milana Panića da bude ministar inostranih poslova.

U diplomatiju se, međutim, vratio 1999. godine, i to kao prvi diplomatski predstavnik Crne Gore u Sloveniji. Kada je tadašnji ministar inostranih poslova CG Branko Perović bio optužen za veze sa italijanskom mafijom, i pod pritiskom javnosti morao da podnese ostavku, nasledio ga je Branko Lukovac. Praktično, njih dvojica su promenili uloge, tako što je Perović postao diplomatski predstavnik CG u Ljubljani, a Lukovac ministar inostranih poslova CG.

Branko Lukovac je rođen 5. januara 1944. godine u Starču kod Kolašina. Završio je Ekonomski fakultet u Beogradu na odseku makroekonomije i postdiplomske studije iz ekonomike turizma. Govori engleski, služi se francuskim, ruskim, delimično nemačkim i španskim jezikom.

"Bije" ga glas da nije nadobudan i nepristupačan za novinare.

Oženjen je Elvirom Natalijom, rođenom Oreb, iz Argentine. Imaju dve kćerke, obe završile arhitekturu i rade u Johanesburgu u Južnoj Africi.

Nada Kovačević