Intervju sa vršiocem dužnosti generalnog konzula u Sidneju, g. Brankom Radoševićem 1. Gospodine Radoševiću, ja Vas pozdravljam u ime članova Crnogorske etničke zajednice Australije i želim dobrodošlicu na našem web sajtu. Intervju sa Vama je izazvao interesovanje naših članova i pitanja koja ću Vam postaviti proistekla su iz njihovih mnogobrojnih upita. Poštovani
Gospodine Mandiću, 2. Vi ste jedan od rijetkih diplomata za koje ne važi pravilo “Države opstaju – diplomate se mijenjaju” Kako se stvari odvijaju Vi ćete predstavljati i četvrtu po redu? Ovo
je više konstatacija nego pitanje, ali da probam da odgovorim.
Profesionalni sam diplomata već više od 25 godina i radio sam na mnogim
teškim i zahtevnim zadacima i poslovima u tom periodu. Oduvek sam verovao
da je najbolji način za obavljanje svojih obaveza savestan, pošten i iznad
svega profesionalni odnos prema njima. Takodje sam oduvek bio pristalica
primene britanskog koncepta “civil servant” u državnim organima. Naime,
kao što Vam je poznato, taj koncept znači da državni službenici ne smeju
biti članovi političkih partija, niti se izjašnjavati u korist bilo koje
od njih, već su dužni da savesno i do kraja sprovode zakone koji su na
snazi, ma koja ih politička struktura usvojila. To, pre svega, obezbedjuje
kontinuitet izvršavanja važnih upravnih funkcija i štiti od diskriminacije, za
šta je najbolji primer Republika Italija u kojoj se
neprestano smenjuju vlade i vladajuće strukture, ali ceo sistem nastavlja
da deluje skladno i bez nepotrebnih lomova.
Zbog
toga, svoju sadašnju funkciju vršioca dužnosti šefa ovog Generalnog
konzulata, prihvatam sasvim mirno i u skladu sa iznetim principom. Sa
svojim saradnicima nastojim da svima onima koji nam se obrate po bilo kom
pitanju pružimo maksimalno stručnu, kvalitetnu i brzu uslugu i pomoć, uz
puno uvažavanje svakoga, ali, naravno, samo i strogo u okvirima važećih
zakona i propisa. Ubedjen sam da je to svima potrebno, u šta se uveravamo
svaki dan. Ja nisam političar niti zakonodavac, već profesionalac, odn.
stručni izvršilac koji sprovodi zakone svoje zemlje, ma kako se ona zvala
i u kom obliku egzistirala. 3. Možete li nam reći koji su to razlozi da već duže vremena ambasada i konzulat nemaju ni ambasadora ni generalnog konzula? Nemam
informacije o razlozima zbog kojih još uvek nisu imenovani, odn. stupili
na dužnost novi ambasador i generalni konzul.
Što
se tiče ličnosti generalnog konzula, moram da napomenem da čvrsto verujem
da na tu funkciju treba postaviti lice koje je, pre svega, stručno i
sposobno da obavlja svakodnevne vrlo složene i raznovrsne obaveze. Uz to
je apsolutno neophodno da dobro govori jezik zemlje službovanja i ima
adekvatno iskustvo u oblastima kojima treba da se bavi. Pretpostavljam da
se takav profil novog GK još traži i da je to razlog zašto još nije
odredjen.
4. Kako tumačite informaciju koja se mogla naći u beogradskoj štampi da je za ambasadora bio predložen g.Milivoje Glišić, ali da se od njegovog naimenovanja odustalo obzirom da nije bio po volji srpskoj emigraciji? Kao
i svi drugi, iz štampe, odn. sa web-a, sam saznao o političkoj odluci
DOS-a da se u Australiji imenuje za ambasadora ugledni novinar i
urednik “NIN-a”, gospodin
Milivoje Glišić, čiji sam iskreni poštovalac i redovni i dugogodisnji
čitalac. Nemam
zvaničnih informacija o tome kada bi gosp. Glišić trebalo da stupi na
dužnost i ne mogu da komentarišem neproverene vesti i glasine o navodnim
izmenama u tom pogledu. Ukoliko dodjem do nekih novih saznnja, odmah ću
Vas obavestiti. 5. Od kada je Konzulat ostao bez Crnogoraca prekinut je svaki vid komunikacije sa jedinim crnogorskim udruženjem u Australiji. Do tada smo bili tretirani kao ravnopravni gradjani naše dvije države i redovno smo dobijali pozive na koje smo išli u zavisnosti od naših opredjeljenja. Da li je u opticaju praksa podjele na politički podobna i nepodobna udruženja? Sa
dužnim poštovanjem moram odmah da Vas demantujem u pogledu iznete
konstatacije. Konzulat ima neprekinutu, redovnu i vrlo dobru saradnju sa
Crnogorskim kulturno-umetnickim drustvom “Njegoš” u Sidneju, kao i sa
velikim brojem Crnogoraca širom Austraije, od kojih su mi mnogi
dugogodišnji i dragi prijatelji. Bez namere da po ovom pitanju ulazim u
polemiku, moram da istaknem da sam se lično veoma rado odazivao pozivima
da uzmem učešće u aktivnostima ovog crnogorskog društva i medju njima se
uvek izvanredno osećao. U razloge zašto Vi smatrate da oni nisu Crnogorci
odn. crnogorsko udruženje, ne želim da ulazim. Ono što odgovorno mogu da
tvrdim je da se u ovom Generalnom konzulatu svi naši gradjani (gde,
naravno, podrazumevam i gradjane iz Republike Crne Gore) tretiraju potpuno
ravnopravno i sa svim dužnim poštovanjem i da im se pružaju sve vrste
usluga za koje je ovaj GK nadležan i ovlašćen.
Možda
bi Vi trebalo da odgovorite na pitanje zašto nas nikada niste pozivali
niti uključivali u vaše aktivnosti. Da jeste, budite uvereni da bi se
odazvali (ovde, razumljivo, moram da se ogradim na period od kada ja
rukovodim ovim predstavništvom, jer ne mogu da govorim u ime onih koji
više nisu ovde). Otuda,
ne stoje tvrdnje da ima podele na politički podobna i nepodobna udruženja.
6. Do nedavno se proslavljao dan “Treće Jugoslavije”, koje usput rečeno više nema. Možete li nam reći koji će se datum slaviti ovoga aprila? Iz
opravdanih finansijskih razloga, ni ove godine se neće obeležavati, još
uvek, zvanični državni praznik - 27.april.
Kako
Vam je poznato odluku o proglašavanju državnih praznika donosi Parlament.
Do danas, mi nismo primili obaveštenje u tom smislu.
Podsećam
Vas da iz gore navedenog razloga ni u toku prošle godine nije bilo takve
manifestacije u Sidneju. 7. Da li postoji saradnja sa MIP-om Crne Gore? Savezno
ministarstvo inostranih poslova u Beogradu (SMIP) ima uobičajenu saradnju
sa MIP-om Republike Crne Gore. Kako je opšte poznato,
diplomatsko-konzularna predstavnistva (DKP) sa svim organima u zemlji
komuniciraju preko SMIP odn. drugih saveznih organa, što uključuje i MIP
Crne Gore. Sidnej u tom pogledu nije, niti može, biti izuzetak. Redovno
postupamo po svim zamolnicama nadležnih organa iz Republike Crne Gore i
povratno ih informišemo o učinjenom. U svim ostavinskim postupcima koje
smo vodili (i uspešno rešili) u Australiji, gde su naslednici iz R.C.Gore,
imali smo dobru saradnju i komunikacije sa nadležnim republičkim organima.
Inače ja lično u rukovodećoj strukturi MIP-a Crne Gore imam veći broj
dugogodišnjih i dragih prijatelja, mojih nekadašnjih kolega i saradnika. 8. Mnoga pitanja koja smo dobili odnose se na najavljeni Popis stanovništva. Stiče se utisak da je sav taj posao odradjen nestručno i traljavo. Po informacijama koje se mogu pročitati iz stampe vidljivo je da će se Popis odvijati samo u jednom dijelu Srbije. Popisa neće biti ni na Kosovu, a da o Crnoj Gori i ne govorimo. Biljana Kovačević Vučo iz Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava odgovorila je danas na tvrdnje da se Popis mora održati ‘zbog uporedivosti podataka’: “Šta to znači uporedivost podataka? I uporedivost podataka s kim i s čim? Mene zaista zanima da li će oni uporedjivati podatke na istim teritorijama i zašto se onda popis ne zove za Srbiju i to za deo teritorije Srbije, zašto se zove popis za Jugoslaviju? Značaj
održavanja redovnih popisa stanovništva nema potrebe podvlačiti. To se
odnosi i na popis koji je u toku. Ovo predstavništvo je, na osnovu
instrukcija koje smo dobili iz zemlje, učinilo sve što je bilo u našoj
moći da doprinese uspehu ove akcije. Ponavljam da smo mi u GK samo
izvršioci instrukcija koje nam se upute, zbog čega se ne osećam niti
dovoljno kompetentnim, niti ovlašćenim, da komentarišem činjenice koje
izlaze izvan mojih nadležnosti. 9. U Australiji (a vidimo i po svijetu) formulari se podijeljeni srpskim crkvama i srpskim udruženjima, a nije ih dobilo čak ni jedino crnogorsko etničko udruzenje u Australiji, bez obzira što je Popis za Crnogorce nevažeći. Na koji način održavate kontakte sa gradjanima Srbije i Crne Gore drugih nacionalnosti, ako ih uopšte i ima? Formulari
za popis su, što je, izmedju ostalog, bilo redovno prikazivano na emisiji
na srpskom jeziku na TV
kanalu 31 (“M.I.S. TV”
- koji se emituje svakog četvrtka i nedelje u Sidneju), pored brojinih
udruženja i Crkveno-školskih opstina, dostavljeni i Crnogorskom KUD
“Njegoš”. Vaše udruženje ovom GK nije dostavilo svoju adresu, niti smo
imali medjusobnu prepisku poštom, zbog čega popisne listiće nismo i vama
poslali. Ukoliko to želite, odmah ćemo preduzeti potrebno.
10. Da li imate informaciju koliko zapravo gradjana Srbije i Crne Gore živi u Australiji? Na
žalost, ne raspolažemo sa preciznijim podacima o broju gradjana Srbije i
Crne Gore u Australiji. Statistički podaci Australije su u tom pogledu do
sada bili vrlo nepouzdani, a naša DKP u Australiji, iz niza opravdanih
razloga, nisu mogla da utvrde brojnost naše dijaspore ovde. Prema našim
procenama, kao i na osnovu procena stručnih institucija u zemlji, u
Australiji živi oko 120.000 naših gradjana. Očekujemo da će rezultati
nedavno održanog popisa stanovništva u Australiji baciti nešto više
svetlosti i u odnosu na našu dijasporu. 11.
Veliki broj pitanja odnosio se i na nedavno formirani Savjet
dijaspore. Odluka
Savezne vlade o formiranju Saveta dijaspore, kao tela koje
institucionalizuje veze Matice i dijaspore je refleksija demokratskih
promena u zemlji i promenjenog odnosa vlasti prema dijaspori, u smislu
uspostavljanja partnerskog odnosa na bazi obostranih interesa. Jedan od
osnovnih zadataka Saveta dijaspore je da doprinese da se na demokratski
način izaberu Skupštine dijaspore,a posle toga i Glavna skupština
dijaspore, koja će u svom sastavu imati predstavnike naših ljudi sa svih
pet kontinenata. Pored toga zadatak Saveta dijaspore biće da prikuplja
informacije u samoj dijaspori iz celog sveta - o njenim interesovanjima,
potrebama, interesima i problemima, obradjuje ih na odgovarajuci način u
obliku predloga rešenja i dostavlja Saveznoj vladi ili bilo kom drzavnom
organu u matici na rešavanje. Takodje, da Skupštinama dijaspore i njihovim
telima prenese povratnu informaciju o stavovima matice. Na
prvoj sednici Saveta dijaspore, koja je održana 22. i 23.02.2002.g. u
Beogradu, pored ostalog, usvojen je Poslovnik o radu Saveta, izabrani su Predsednik i dva potpredsednika
Saveta i formirane Komisije Saveta i to: Komisija za “Mobu 2002 god.”;
Komisija za poslovno-privrednu saradnju; Komisija za obrazovno-naučnu,
kulturnu i sportsku saradnju i odnose sa javnošću; i Komisija za pravne
odnose i regulativu.
Nigde
u dokumentima Saveta dijaspore, niti u izjavama koje su meni bile dostupne
nisam naišao na izraz “srpski Savet dijaspore”. Ukoliko je gospodin
I.Glišić upotrebio takav izraz, verovatno se radilo o nepreciznosti u
izražavanju ili interpretaciji njegovih izjava. Savet dijaspore je
ustanovljen odlukom Savezne vlade, što samim tim znači da se odnosi na
ukupnu dijasporu, bez ikakvog specificiranja. 13. Sta je promijenjeno u viznom režimu za gradjane koji iz inostranstva putuju u Crnu Goru preko Srbije? Da li je potrebna viza, koliko košta i na koji način je moguće do nje doći? Nosioci
stranih putnih isprava (australijskih i drugih stranih pasoša), koji sa
njima žele da putuju u Srbiju i Crnu Goru obavezni su da pribave našu vizu. Odlukom Savezne
vlade, do 31.03.2002.g. nosioci pojedinih stranih pasoša, (uključujuci i australijske i
N.Zelanda), mogli su da na granici
dobiju turističku propusnicu za ulazak u zemlju. Ona važi 30 dana i
naplaćuje se (oko 10 dolara). Mi, do danas, nismo dobili zvanično
obaveštenje da li će se ova praksa nastaviti i posle
31.03.2002.g. Ukoliko
želite moje mišljenje, lično bih savetovao svim putnicima, koji putuju sa
stranim pasošem, da na vreme obezbede vizu (čekanje na propusnicu na
granici, zamena novca, umor posle puta i sl).
Postupak
dobijanja vize je krajnje jednostavan za one nosioce stranih pasoša koji
su našeg porekla: treba da popune formular zahteva za vizu i plate taksu u
iznosu od AUD 50.- (za australijske pasoše, bez obzira koju vrstu viza
traze) odn. odgovarajuću taksu u zavisnosti od toga čiji strani pasoš
imaju i kakvu vrstu viza žele (npr. za novozelandske pasoše: viza za jedno
putovanje -jedan ulaz-izlaz- kosta AUD 35.-, za dva putovanja -dva
ulaza-izlaza- AUD 66.-, a za
više putovanja AUD 94.-). Pozivna ili garantna pisma više nisu
potrebna! Ukoliko
dodje do dodatnih izmena ili olakšanja viznog režima, blagovremeno ćemo
Vas izvestiti. 14. Imate li nešto što biste poručili posjetiocima našeg web sajta? Jedino
što bih želeo da poručim posetiocima vašeg web sajta je moj najiskreniji
poziv svima na saradnju. Da se svi maksimalno usmerimo prema onome što nam
je svima zajedničko i što nas spaja kao ljude i gradjane i izbegavamo
uzaludno rasipanje dragocenih snaga i energije na jalove i beskorisne
sukobe i nadmudrivanja. Istorija nas je (valjda) naučila kako su razorne
posledice imale naša nesloga i odsustvo tolerancije. Jos jednom Vam najlepše zahvaljujem na mogućnosti da i na ovaj način komuniciram sa Vašim članstvom i posetiocima Vašeg web sajta. (2002)
|