Бадњи Вече
Владика Данило и Игуман Стефан сједе код огња, а ђаци, весели, играју по
кући и налажу бадњаке.
Игуман Стефан
Јесте ли их, ђецо,
наложили,
у пријекрст ка треба метнули?
Ђаци
Наложили, ђедо, ка
требује, 2440
пресули их бијелом шеницом,
а залили црвенијем вином.
Игуман Стефан
Сад ми дајте једну
чашу вина,
ма доброга, и чашу од оке,
да наздравим старац бадњацима. 2445
Дају му чашу вина, он наздрави бадњацима и попи је.
Игуман Стефан (чистећи брке)
Бог да прости весела
празника!
Донесите, ђецо, оне гусле,
душа ми их ваистину иште,
да пропојем; одавно нијесам.
Не прими ми, Боже, за грехоту, 2450
овако сам старац научио.
(Дају
му ђаци гусле)
Игуман Стефан (поје)
Нема дана без очнога
вида
нити праве славе без Божића!
Славио сам Божић у Витлејем
славио га у Атонску Гору, 2455
славио га у свето Кијево,
ал' је ова слава одвојила
са простотом и са веселошћу.
Ватра плама боље него игда,
прострта је слама испод огња, 2460
прекршћени на огњу бадњаци;
пушке пучу, врте се пецива,
гусле гуде, а кола пјевају,
с унучађу ђедови играју,
по три паса врте се у коло, - 2465
све би река једногодишници,
све радошћу дивном наравњено.
А што ми се највише допада,
што свачему треба наздравити!
Владика Данило
Срећан ли си, игумне
Стефане, 2470
како те је Бог весела дао!
Игуман Стефан
Млади синко, лијепи
Владико
само собом ноћас је весело,
а душу сам натопио капљом
па се стара игра поврх вина 2475
ка блиједи пламен по ракији.
То ми каткад старцу буди кости,
спомене их на младе године.
Владика Данило
Љепше ствари нема на
свијету
него лице пуно веселости, 2480
особено ка што је код тебе:
са сребрном брадом до појаса,
са сребрном косом до појаса,
а лице ти глатко и весело,
То је управ благослов вишњега. 2485
Игуман Стефан
Ја сам проша сито и
решето
овај грдни свијет испитао,
отрови му чашу искапио,
познао се с гркијем животом.
Све што бива и што може бити, 2490
мени ништа није непознато;
што год дође ја сам му наредан.
Зла под небом што су сваколика
човјеку су прћија на земљу.
Ти си млад још и невјешт, владико! 2495
Прве капље из чаше отрови
најгрче су и најупорније.
О да знадеш што те јоште чека!
Св'јет је овај тиран тиранину,
а камоли души благородној! 2500
Он је состав паклене неслоге:
У њ ратује душа с тијелом,
у њ ратује море с бреговима,
у њ ратује зима и топлина,
у њ ратују вјетри с вјетровима, 2505
у њ ратују живина с живином,
у њ ратује народ с народом,
у њ ратује човјек с човјеком,
у њ ратују дневи са ноћима,
у њ ратују дуси с небесима. 2510
Т'јело стење под силом душевном,
колеба се душа у т'јелу.
Море стење под силом небесном,
колебљу се у мору небеса;
волна волну ужасно попире, 2515
о бријег се ломе обадвије.
Нико срећан, а нико довољан,
нико миран, а нико спокојан.
Све се човјек брука са човјеком:
гледа мајмун себе у зрцало! 2520
Владика Данило
Добра ватра, а јошт
боље вино;
мало си се, ђедо, угријао,
па пречишћаш свијет на решето!
Игуман Стефан
Ђе си био данас,
аманати,
те си дома тако позна доша? 2525
Стоја у лов толико нијеси;
раније си свагда доходио.
И ђе су ти тјелохранитељи,
два Новака и барјактар Пима!
Не био их пуштават од себе. 2530
Био дозват, док ти Божић прође,
два три сина старога Мартина,
јере ти се ја све бојим, синко,
да ће Турци тебе изгубити.
Двадест, тридест да ноћас ударе, 2535
како ти се кућа осамила,
што би шћели, то би учинили!
Владика Данило
Не бој ми се,
акобогда, ђедо!
Не мисли се о томе Турцима,
зле су мисли и на њих напале. 2540
Па и да би дошли и стотина,
имам овде десетак ђачади,
у кућу се бисмо затворили,
ми се били, а ти би нам пјева.
Игуман Стефан
Од те пјесне, Боже
ме сахрани! 2545
Тежа би ми била но плакање;
Плакање је пјесна са сузама!
Иду да спавају.
* * *
Дижу се пред зору и иду у цркву. Свршила се
летурђија, излазе. Ђаче прича Игуману Стефану пред црквом.
Ђаче
Слушај, ђедо, да ти
нешто кажем.
Кад су прва звона зазвонила,
дига сам се да идем у цркву, 2550
али јеку нечесову чујем,
те ја стрчи брже накрај поља.
Иако је лијепо вријеме,
мишљах скаче вода у Понору.
Кад присједох мало украј поља 2555
али није оно што ја мишљах,
но то брдо на крај поља јечи
како да ће прснут у облаке.
Пушке грме, небеса се ломе,
фиска стоји младе убојнике! 2560
Те ја брже боље преко поља.
Када дођи при Ђинову брду,
ал' у брдо нигђе ништа нема,
но се негђе бој крвави бије,
па одзивом брдо узјечало. 2565
Игуман Стефан
Муч' будало, да ли
Божић није?
већ је троје појело пјевацах:
сада пушке највише пуцају,
а то брдо ка шупља тиквина,
па гласове хвата одсвакуда. 2570
Већ за дуго и не треба ништа,
но понавља оно што ђе чује
као једна прекоморска тица.
Ђаче
Није, ђедо, тако ми
рождества,
но некакав покољ, те велики; 2575
Од милине уру сам слушао!
Дим је црни лега над Бајице
ка најгушћи облак о јесени.
Игуман Стефан
Хајд' отолен, што
којешта дробиш!
Дим на Божић, великога чуда! 2580
Како ће се свенародња жертва
без облаках дима учинити?
Чује се грмљава пушаках низ поље. Појаха Владика Данило хата и
изиде у поље. Кад ето низ поље пет шест стотинах људих. Он потрчи
коња и брже боље дође међу њих. Они се сви око њега у коло окупи.
Видећи владика пет Мартиновићах, Вука Бориловића и три своје слуге
све крваве, поче запитовати.
|
|
