Владика Данило

Причајте ми што је тамо било:
ал' сте вуци али сте лисице?

            Војвода Батрић

Весели су гласи, господаре,                                       2585
клањамо се Богу и Божићу.
Најприђе ти Божић честитамо,
честитамо Божић Гори Црној!

Ми пет братах пет Мартиновићах
и три твоје слуге највјерније                                       2590
са соколом Бориловић - Вуком
покласмо се синоћ са Турцима.
У помоћ нам ко год ћу притече,
сакупи се војске као воде.

И што ћу ти дуљити причање?                                     2595
Колико је равнога Цетиња,
не утече ока ни свједока,
ни да каже како им је било,
те под сабљу своју не метнусмо
који ни се не кће покрстити;                                       2600
Који ли се поклони Божићу,
прекрсти се крстом христијанскијем,
узесмо га за својега брата.
Куће турске огњем изгоријесмо,
да се не зна ни стана ни трага                                     2605
од невјерна домаћега врага.

Из Цетиња у Ђеклић пођосмо.
Ћеклићки се разбјежаше Турци
мало кога од њих посјекосмо
ма њихове куће попалисмо;                                         2610
од мечета и турске џамије
направисмо проклету гомилу,
нека стоји за уклин народу.

            Владика Данило

Благо мени, моји соколови,
благо мени, јуначка свободо!                                       2615
Јутрос си ми дивно воскреснула
из гробовах нашијех ђедовах!

Скида се с коња Владика, те грли и целива јунаке који су почели 
бој с Турцима; И тако иду низ поље пјевајући и пушкама весеље 
чинећи. Када дођоше близу цркве, али је Игуман Стефан пред 
црквом и јошт један калуђер, који држаше свети путир у руке.

            Игуман Стефан

Ја не види, него чујем доста.
Хајте, браћо, те се причешћујте
без приправе и без испов'јести,                                   2620
а ја мичем све на моју душу.

Приступају и причешћују се који не бјеше руча. Пошто се причестише, 
наврћеше пецива и почеше коло водити. А Владика уљезе у кућу и уведе 
са собом пет Мартиновићах, Вука Бориловића и три његове слуге за њима 
уљегоше. 

Пеку се пецива, играју се момчад сваке игре и коло поје.

            Коло

Бјеше облак сунце ухватио,
бјеше гору тама притиснула,
пред олтаром плакаше канђело,
на гусле се струне покидале,                                      2625
сакриле се виле у пештере -
бојаху се сунца и мјесеца;
бјеху мушка прса охладњела,
а у њима умрла свобода,
ка кад зраке умру на планину,                                     2630
кад утоне сунце у пучину.

Боже драги, свјетла празника!
Како су се душе прађедовске
над Цетињем данас узвијале!
Играју се на бјела јата,                                               2635
како јата дивних лабудовах
кад се небом ведријем играју
над образом свјетла језера.

Соколови пет Мартиновићах,
које једна прса задојише                                             2640
а одњиха једна колијевка,
два Новака с барјактаром Пимом,
и витезе Бориловић Вуче,
који први удристе на Турке, -
ко умије вама сплести в'јенце?                                     2645
Споменик је вашега јунаштва
Гора Црна и њена свобода!

Излази Игуман Стефан међу народ, и носе за њим два момка међу 
собом једну синију и на њој двадест оках шенице варене, измијешате 
зрнима шипчанима, налите добро вином и медом. Народ се чуди његову 
послу и сав се окупи около њега да гледају што ће да ради. Момци 
поставише кољиво на сред великога гувна, а Игуман поче говорити.

            Игуман Стефан

Чуј, народе, сви скините капе!
Хоћу спомен да чиним душама
витезова нашега народа;                                             2650
Данас ће им најмилије бити,
од Косова нигда као данас.

Свак скида капу и смију се.

            Игуман Стефан (чита наизуст)

Вјерне слуге помјани, Господи,
владаоце, ма твоје робове:
Непобједног младога Душана,                                       2655
Обилића, Кастриота Ђура,
Зриновића, Ивана, Милана,
Страхинића, Рељу Крилатога,
Црновиће Ива и Уроша,
Цмиљанића, Војводу Момчила,                                      2660
Јанковића, девет Југовићах,
и Новака - поради халака,
и остале наше витезове!
На небу им душе царовале
ка им име на земљи царује!                                         2665

Изједоше оно кољиво, ручаше и свак дома одлази.

       *    *    *