Три сердара и два
војеводе
са њихово триста соколовах, 1045
соко Бајо су тридест змајевах
мријет неће док свијета траје.
Дочекаше Шенђера везира
уврх равне горе Вртијељке
и клаше се љетњи дан до подне. 1050
Не кће Србин издати Србина
да га свијет мори пријекором,
траг да му се по прсту кажује
ка невјерној кући Бранковића;
но сви пали један код другога, 1055
пјевајући и Турке бијући,
а тројица само претекоше
под гомиле мртвијех Тураках-
рањене их Турци прегазили.
Дивне смрти, просто им млијеко! 1060
Јунацима Бог ће учинити
спомен души а прекаду гробу!
Три хиљаде момка једнакога
на Шенђера удрише везира
приђе зоре на поље крстачко. 1065
Прегаоцу Бог даје махове!
Раскрхаше силу Шенђерову.
Благо томе ко се ту нагнао,
већ га ране не боле косовске,
већ Турчина ни за што не криви. 1070
Витезови, Срби вртијељски,
луча ће се вазда призирати
на гробницу вашу освештену!
Доходе десет кавазах из Подгорице од везира новога, који облази
царство, и дају владици Данилу писмо, владика га чита, замишљен
Војвода Батрић
Каж', владико шта ти
везир пише.
Већ нећемо да се крије ништа, 1075
сви ако ће окрилатит Турци!
Владика
(чита писмо од ријечи до ријечи):
Селим везир, роб
роба свечева,
слуга брата сунца свијетскога,
а посланик од све земље цара.
На знање ви, главари с владиком! 1080
Цар од царах мене је спремио
да облазим земљу свуколику,
да уредбу видим како стоји:
да се вуци не преједу меса;
да овчица која не занесе 1085
своје руно у грм покрај пута;
да подстрижем што је предугачко,
да одлијем ђе је препунано;
да прегледам у младежи зубе
да се ружа у трн не изгуби, 1090
да не гине бисер у буниште;-
и да раји узду попритегнем,
е је раја ка остала марва.
Па сам чуо и за ваше горе.
Породица света Пророкова 1095
зна јунаштву праведну цијену.
Лажу људи што за лафа кажу
да се миша и најмање боји.
Хајте мени под мојим шатором,
ти, владико, и главни сердари, 1100
само да сте цару на бјељегу,
за примити од мене дарове,
па живите као досле што сте.
Јаки зуби и тврд орах сломе;
добра сабља топуз иза врата, 1105
а камоли главу од купуса.
Шта би било одучити трске
да не чине поклон пред орканом?
Ко потоке може уставити
да к сињему мору не хитају? 1110
Ко изиде испод дивне сјенке
Пророкова страшнога барјака,
сунце ће га спржит као муња.
Песницом се нада не растеже!
Миш у тикви - што је него сужањ? 1115
Узду глодат - да се ломе зуби!
Небо нема без грома цијену.
У фукаре очи од сплачине.
Пучина је стока једна грдна -
добре душе, кад јој ребра пучу. 1120
Тешко земљи куда прође војска!
Кнез Јанко
Трговац ти лаже са
смијехом,
жена лаже сузе просипљући;
нико крупно ка Турчин не лаже!
Сердар Јанко
Не држимо ове
поклисаре, 1125
него да се брже отршају
да им паша штогод не двоуми.
Нек зна пријед, па чини што може!
Вук Мићуновић
Отпиши му како знаш,
владико,
и чувај му образ ка он теби! 1130
Владика Данило (отпишује):
Од владике и свијех
главарах
Селим-паши отпоздрав на писмо.
Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал' зубе поломи!
Није вино пошто приђе бјеше, 1135
није свијет оно што мишљасте.
Барјактару дариват Европу-
грехота је о том и мислити!
Веља крушка у грло западне.
Крв је људска рана наопака, 1140
на нос вам је почела скакати;
препунисте мјешину гријеха!
Пуче колан свечевој кобили.
Леополдов храбри војевода,
Собијевски, војвода савојски 1145
саломише демону рогове.
У ћитапу не пише једнако
за два брата једноимењака.
Пред Бечом је Бурак посрнуо,
обрнуше кола низа страну. 1150
Не требује царство нељудима,
нако да се пред свијетом руже.
Дивљу памет а ћуд отровану
дивљи вепар има, а не човјек.
Коме закон лежи у топузу, 1155
трагови му смрде нечовјеством.
Ја се сјећам што си рећи хтио.
Трагови су многи до пећине-
за горске се госте не приправља!
У њих сада друге мисли нема 1160
до што остре зубе за сусједе,
да чувају стадо од звјеради.
Тијесна су врата уљанику,
за међеда скована сјекира.
Јошт имате земље и овацах, 1165
па харајте и коже гулите!
У вас стење на свакоју страну
зло, под горим, као добро, под злом.
Спуштавах се ја на ваше уже,
умало се уже не претрже; 1170
отада смо виши пријатељи,
у главу ми памет ућерасте.
Сврши
писмо и чита га наглас пред свијема (Црногорцима и Турцима)
Кнез Роган
Ето писмо, па сад
пут за уши!
Дајте му га да се разговори.
Посланици везирски, невесели, одлазе
Вук Мићуновић
Држ, риџале, узми
овај фишек, 1175
понеси га на поклон везиру
и кажи му да је то цијена
које драго главе црногорске.
Риџал Осман
Какав фишек на
поклон везиру,
самовољни кавурски хајдуче! 1180
Не збори се тако с везирима,
но ђе дођу доносе грозницу,
сузе скачу саме на очима
и захучи земља од кукања!
Вук Мићуновић
Да нијеси у кућу
дошао, 1185
знао бих ти одговорит дивно;
ема хоћу нешто свакојако.
Зар обадва нијесмо хајдуци?
Он је хајдук робља свезанога,
он је бољи е више уграби; 1190
ја сам хајдук те гоним хајдуке,
гласнија је моја хајдучина.
Ја не пржим земље и народе,
ама многи грдни мучитељи
на нос су се преда мном побили; 1195
многе буле ваше кукајући,
за мном црна клувка размотале.
Одоше кавази везирски. - Бију се два кокота код скупштине.
Кнез Роган
Видите ли ова два
ђавола!
Око шта се они два поклаше,
један другом очи ископаше? 1200
За њима су тридест кокошаках,
могу живјет као два султана
да им даде некаква несрећа.
И што ми је до њихове свађе-
а воли бих да надјача мањи; 1205
а ти, ага, браде ти свечеве?
Скендер-Ага
А ја воли да надјача
виши.
Рашта га је Бог вишега дао:
кад је виши, нека је и јачи!
* * *
Ноћ је мјесечна, сједе око огњевах и
коло на веље гувно поје.
|
|
